Мохамед из Сирије живи сам у Њемачкој са својим деветогодишњим сином који болује од церебралне атрофије. Његова супруга и двије кћерке остале су у Сирији, а шансе да их доведе све су мање. Због новог коалиционог споразума њемачке владе (ЦДУ/ЦСУ и СПД), право на спајање породице за особе са субсидиарном заштитом обустављено је на двије године.
Око 350.000 људи у Њемачкој има тај статус – већином Сиријци. Они не испуњавају услове за избјеглички статус по Женевској конвенцији, али долазе из земаља гдје им пријети озбиљна опасност. Иако имају право на рад и социјалну помоћ, право на довођење породице им је ограничено.
Министар унутрашњих послова Алеxандер Добриндт истиче да грађани траже промјену миграционе политике. Према њему, капацитети градова су исцрпљени и интеграција има своје границе.
Након што је 2015. дозвољено спајање породица, то право је већ 2016. укинуто. Од 2018. уведена је квота од 1000 виза мјесечно, уз дуге листе чекања и компликовану процедуру. Прошле године издато је око 12.000 виза.
Организације за људска права упозоравају да раздвајање породица изазива психичке проблеме и подстиче нерегуларне миграције. Иако неки правници тврде да ЕУ директива не обухвата особе са субсидиарном заштитом, њемачки устав и Европска конвенција о људским правима гарантују право на породични живот.
Међутим, Савезни уставни суд пресудио је да право на спајање породице не постоји ако постоји могућност заједничког живота у другој земљи, нарочито земљи поријекла. Коначна одлука о законитости обуставе спајања породица тек се очекује – могуће је да ће потрајати годинама.
Мохамедова виза важи још годину дана. Он даноноћно брине о сину и тешко се интегрише. "Држава би требала помоћи мојој породици да дође овдје. Ово је ванредна хуманитарна ситуација. Како да ово издржим?", пита се.
(Индекс)
