Ваздесење Господње или Спасовдање велики празник за који се вјерује да може да спаси кућу од невоље, а дјецу од болести.

Обичаји на Спасовдан су разнолики али они најважнији су: 

• Рано зором се ваља окупати и припремити за овај велики празник
• Прво што треба да окусите су јагоде
• Ваља отићи у цркву и учествовати на литијама
• Они који не славе овај дан, а поготово они који славе - требало би да поједу свињску главу или главу од брава
• На овај дан се ваља започети неки посао - да све добро иде током године

Спасовдан је поштован и у предхришћанском времену, а традиционално је изузетно цијењен и поштован у доба цара Душана. Сматра се да није случајно што је чувени Душанов законик обнародован 1349. на Спасовдан, а на исти празник и допуњен 1354. године.

Спасовдан пада увијек у четвртак и то шести по Васкрсу. Црква га празнује као Вазнесење Господње, један од 12 великих празника и осам Христових празника.

Према народном предању, тог дана се спасио Бог од рђавих људи и отишао - вазнио се - на небо, а остала је и прича да је Бог побегао на небо од злих и неваљалих људи.

Ово је веома срећан дан, када све ваља започињати.

Од давнина је Спасовдан, као дубоко укорењена светковина у народу, пролећни празник сточара и земљорадника. Сматра се веома срећним варовним даном када све ваља започињати и зато се зове још Спасовље.

Пратите нас и путем Вибера