Документи, који очигледно потичу из архиве аргентинске федералне полиције, садрже осетљиве информације о Менгелеовом боравишту послије Другог свјетског рата - и допуњују претходна сазнања о његовом бјекству и међународној потјерници. Према информацијама MDR Investigativ-а, досије је нестао из архиве 2002. године.

Документи показују да је Јозеф Менгеле планирао да уђе у Њемачку у фебруару 1959. године. Досије такође садржи одговарајући захтјев упућен аргентинским властима – што је раније било непознато, пише Дојче веле.

Истакнути историчар и стручњак за нацистички период, Богдан Мусијал, детаљно је проучио копије досијеа и оцијенио их као аутентичне. „Овај досије проширује наше досадашње знање. Показује да су појединачне државе очигледно имале конкретније информације него што се раније претпостављало.“

Менгеле је желио да оде у Њемачку 1959. године – није познато да ли је то заиста и учинио.

„Занимљиво је да је у фебруару 1959. године затражио путовање у Западну Њемачку под својим правим именом. Знамо да су кружиле гласине, такође знамо да је његов отац био болестан у то вријеме. То се поклапа. А сада имамо потврду да је заиста намјеравао да дође као Јозеф Менгеле. То показује да се осјећао безбједно. Рекао је - мој идентитет је стваран, осјећам се безбједно и идем све до Њемачке да посјетим свог оца.“

До сада су постојала само непотврђена свједочанства о овоме, каже Мусијал за MDR Investigativ. На питање да ли је Менгеле заиста поново у Њемачкој, њемачко Министарство спољних послова је за MDR Investigativ рекло да „нема информација да је Јозеф Менгеле заиста путовао у Савезну Републику Њемачку“.

Менгеле у Аушвицу – селекције и брутални експерименти

Други свјетски рат је завршен прије 80 година у Европи – 8. маја. То је такође био крај Холокауста - убиства шест милиона Јевреја. У центру тог геноцида био је логор Аушвиц-Биркенау, гдје је убијено више од милион људи. Јозеф Менгеле је „радио као љекар“ у том концентрационом логору.

Менгеле је био задужен за селекцију - то значи да је међу затвореницима бирао оне који би били способни да раде или служе његовим бруталним медицинским експериментима, односно који би остали живи. Остали су одмах убијени у гасним коморама.

Почетком 1945. године, Аушвиц је ослободила Црвена армија. Недуго затим, Менгеле је нестао. Већ у мају 1945. године, савезници су за њим расписали потјерницу због масовних убистава.

Многи нацистички злочинци су живјели у Јужној Америци послије рата.

Као и многи други нацистички злочинци, искористио је хаос послијератног периода и побјегао у Аргентину 1949. године. Та земља - као и многе западне земље - рано се фокусирала на борбу против комунизма. Нацисти су тада сматрани пожељним савезницима.

„Све (западне) владе тог времена примале су њемачке научнике. Чак и Аргентина“, каже Ариел Гелблунг из Центра „Симон Визентал“ у Буенос Ајресу. Његова организација трага за нацистичким злочинцима широм свијета.

До данас није познато да ли је Менгеле заиста радио као научник у Аргентини. Био је финансијски збринут - издржавала га је богата породица. Живио је удобно, у вили у једном од најљепших дијелова Буенос Ајреса. Није било очигледног разлога за бјекство.

Ко је у Аргентини упозорио Менгелеа да треба да побјегне?

Међутим, крајем педесетих, Менгеле је наводно добио информацију да му је неко на трагу. Био је дио мреже бивших нациста који су се међусобно помагали. Док се склонио у Парагвај 1959. године, Адолф Ајхман – један од главних организатора Холокауста – остао је у Буенос Ајресу.

То је било кобно за Ајхмана. Израелска тајна служба Мосад га је пронашла, киднаповала и одвела у Израел, гдје је осуђен на смрт и погубљен. Јозеф Менгеле, за разлику од њега, наставио је да живи у слободи – прво у Парагвају, а затим у Бразилу.

Редакција МДР Инвестигатива имала је приступ документима једног колекционара и успјела је да их фотографише. „Ови документи потичу из архиве аргентинске полиције. Овдје је написано како су се ствари заиста догодиле – са тачним чињеницама и датумима“, каже колекционар, који жели да остане анониман.

Према сазнањима редакције МДР Инвестигатива, досије је нестао прије више од 20 година. Зашто је то толико дуго било скривано? Полиција је, како тврди професор Данијел Фајерштајн из Центра за проучавање геноцида у Буенос Ајресу, покушавала да се заштити.

„Прије него што је Ајхман отет, Њемачка је прво послала информације Аргентини и затражила екстрадицију Јозефа Менгелеа.“ Али када су стигле аргентинске снаге безбједности, Менгеле је већ био у бјекству. „Два пута је упозорен“, каже Фајерштајн. Сумња се да су дојаве дошле из самих полицијских кругова. Покренута је интерна истрага. „Та интерна истрага је била тајна и уклоњена је из званичних досијеа.“

Став њемачких власти према Менгелеу

Према подацима MDR Investigativ, у разним архивама у Буенос Ајресу не постоје копије пронађеног полицијског досијеа. Међутим, идентични дијелови текста појављују се и у другим документима – што потврђује његову аутентичност.

Из докумената њемачког Министарства спољних послова произилази да је Њемачка тек крајем 1959. године послала захтјев за Менгелеово изручење Аргентини. Три године раније, Менгеле је поднио захтјев за пасош у њемачкој амбасади под својим правим именом.

Аргентинска полиција је очигледно знала гдје се Менгеле налази. Фајлови такође показују да је аргентинска полиција још у јануару 1960. године обавијештена да је Менгеле побјегао у Парагвај. „Занимљиво је да је Аргентина знала гдје се налази. То су нове информације“, каже историчар Мусијал.

Исте године, Менгеле је побегао даље – у Бразил. Досије показује да је од 1963. године бразилска полиција тражила од аргентинских власти све информације о Менгелеу - укључујући отиске прстију и фотографије. Ово указује да је полиција имала конкретне сумње да се Менгеле налази на територији Бразила.

Шта су њемачке власти знале у то вријеме?

Спољна обавјештајна служба БНД сарађивала је са Менгелеовим помагачима - и до данас дозвољава приступ веома ограниченом броју докумената.

На упит редакције MDR Investigativ, BND је одговорио: „Научници и новинари су већ имали приступ досијеима о (...) ратним злочинцима и особама оптуженим за нацистичке злочине у Јужној Америци. Није могуће унапријед рећи када ће који документи бити доступни јавности (...)“.

Критичари и даље криве њемачку државу што чини врло мало да разоткрије сарадњу и везе са нацистичким злочинцима - или чак да је потпуно заказала.

Историчар Мусијал се не слаже: „Неуспјех би значио да је држава заиста жељела да их гони. А у случају Менгелеа, јасно је да такве воље уопште није било.“ Зато, тврди он, држава није заказала. „Напротив – било је успјешно. Јер му је циљ заправо био: да не гони.“

Менгеле је живио под лажним именом у Бразилу до своје смрти 1979. године. Његов гроб је откривен 1985. године.

Овај поново откривени полицијски досије отвара нова питања - о саучесништву Аргентине, Бразила и Њемачке и односу према једном од најсуровијих нацистичких злочинаца.

Пратите нас и путем Вибера