Стручњаци у Њемачкој упозоравају на све већи број младих који се окрећу десном екстремизму, а недавно је откривена неонацистичка ћелија у којој су били малољетници.
Дојче веле (DW) се пита шта се то догађа у њемачким школама?
Холгер Минх, директор Савезног уреда за борбу против криминала (БКА), врховне њемачке институције за борбу против криминала, више је него јасан. „Преко годину дана свједоци смо све веће радикализације младих у сектору десног екстремизма. Окупљају се у све организованијим структурама с циљем извођења кривичних дјела“, каже Минх у разговору за издања медијске куће Функе.
Та његова оцјена стиже након што је полиција прошле недјеље широм Њемачке разбила једну неонацистичку ћелију са „старијим малољетницима“ која је извршавала и планирала нападе на смјештајне центре за избјеглице.
У исто вријеме, један мало мање драматичан, али не мање забрињавајући догађај показао је да се неонацистички светоназори не шире само опскурним рубовима друштва, већ да су захватили и грађански слој, темељ њемачког друштва.
У градићу Гисену на западу земље генерација матураната једне гимназије требало је, као што то традиција налаже, да изабере слоган овогодишњег матурског славља. Под тим слоганом одржава се матурско вече, он стоји на транспарентима и наљепницама, а матуранти обично носе и мајице на којима је тај слоган одштампан.
Оно што је услиједило, шокирало је многе. У тајном гласању преко интернет-форума за најуспјешнији слоган појавили су се садржаји који у великој мјери кокетирају са симболиком тзв. Трећег Рајха. На примјер: „Abi macht frei!“ (у слободном преводу: „Матура ослобађа“). Тај предлог неукусно је поигравање с натписом изнад улаза у многе нацистичке концентрационе логоре: „Arbeit macht frei“ (Рад ослобађа).
Предлога је било још: неки су се поигравали са скраћеницом НСДАП (Националсоцијалистичка њемачка радничка партија), неки су се односили на паљења књига, што су чинили нацисти, а неки су се односили на данашњицу и трпали су све муслимане у исти кош са терористима.
Форум је у међувремену избрисан, а полиција је покренула истрагу због могуће сумње да је почињено кривично дјело ширења вјерске и националне мржње.
Незрела провокација или нешто више?
Само провокација и испад неколицине незрелих матураната? Дјечачка глупост или можда ипак коначни доказ колико екстремно десничарска увјерења све више хватају коријен међу младима? Нацистички слогани као матурска парола изазвали су у Њемачкој толико снажне реакције, да се огласила чак и нова министарка образовања Карин Приен (ЦДУ). Затражила је да посјете меморијалним центрима концентрационих логора постану обавезне за све школе у Њемачкој.
Да ли је инцидент у Гисену само врх леденог бријега? Испред логора смрти Аушвиц, у којем су нацисти убили више од милион људи, ученици деветог разреда једне гимназије из саксонског Герлица показивали су нацистички поздрав. У Елсницу, такође у Саксонији, једна наставница у средњој школи затражила је премјештај, јер су јој пријетили екстремни десничари. У Визбадену, у покрајини Хесен, ученици су аплаудирали током емитовања едукативног филма о убиству милиона Јевреја.
Због свега тога Тина Дир уопште није била изненађена кад је чула за инцидент у Гисену. Она је замјеница директора Демократског центра Хесен, који школама, општинама и удружењима помаже у борби против десног екстремизма. „Провокације и екстремно десничарске изјаве, попут те матурске пароле, у школама су генерално у порасту, то нам све чешће јављају“, каже она за DW. „То су кукасти крстови и екстремно десничарски графити, нацистички поздрави, расистичке или екстремно десничарске пјесме које се пјевају на школским екскурзијама.“
Школе су огледало друштва
Њемачке покрајине не воде статистику кривичних дјела мотивираних десним екстремизмом у школама на јединствен начин који би дао јаснију слику. Али, анкета коју је спровео лист „Цајт“ међу покрајинским министарствима унутрашњих послова показала је забрињавајућу слику: према тим подацима, 2024. године број екстремно десничарских инцидената порастао је за најмање 30 одсто у односу на претходну годину.
Да ли су школе огледало друштва у којем такви ставови и провокације постају све прихватљивије? Дир зна и како се млади регрутују. „Младићи се циљано политички обликују кроз борилачке спортове, како би се придобили за идеје о етничкој припадности и токсичне идеале мушкости.“
На друштвеним мрежама употребљава се и мизогинија, посебно код дијелом екстремно десне странке АфД. „Поновно су у порасту омаловажавање жена и повратак традиционалним родним улогама – и једно и друго су елементи екстремне деснице. Самопоуздане жене се омаловажава, квир-особе се омаловажавају. Све то иде чак и до насиља и фемицида.“
То је посебно велик изазов за наставни кадар. Прије двије године случај двојице наставника из Бранденбурга који су јавно проговорили о екстремно десничарским инцидентима у својој школи изазвао је велику пажњу широм Њемачке. Након тога били су изложени жестоким нападима и на крају су, исцрпљени, напустили школу.
Али, данас је реакција наставника потребнија него икад, јер би у супротном екстремно десничарске и расистичке провокације могле да постану друштвено прихваћене, каже Тина Дир из Демократског центра Хесен.
„Ако се на екстремно десничарске инциденте не реагује и ако се починиоцима дозвољава да дјелују без посљедица, онда се ученицима тиме шаље порука да је то нормално. Кључно је да подржимо оне који се усуђују да се заузму за демократске вриједности и да екстремизам именују као проблем.“
Холокауст све даљи новим генерацијама ученика
Штефан Дил ту тему познаје веома добро и из сопственог искуства. Он је предсједник Њемачког удружења наставника, а и директор је гимназије у баварском Нојзесу. Кад је ријеч о екстремно десничарским испадима ученика, он се залаже се за максималну строгоћу: позвати полицију и поднијети пријаву. Јер, државни службеници су дужни да дјелују.
„Не можемо кривична дјела да гурамо под тепих и да кажемо да ћемо то да рјешавамо личним разговором и то је то. Чак и ако је починилац стар само 13 година, ми о томе морамо да обавијестимо полицију. А кад полиција затим посјети починиоца и одржи му буквицу, то има сасвим другачију тежину него нека дисциплинска мјера у школи, која свакако треба да усједи“, каже он за Дојче веле.
Дил подржава приједлог савезне министарке образовања Приен да посјете неком од меморијалних центара бивших концентрационих логора постану обавезне. Деведесет одсто школа ионако то већ практикује. Међутим, очување сјећања на Холокауст постаје све теже и за саме образовне установе, указује предсједник Њемачког удружења наставника.
Према истраживању Конференције о јеврејским захтјевима, око 40 одсто испитаних Нијемаца између 18 до 29 година није знало да је током периода нацизма убијено око шест милиона Јевреја. Свједоци тог времена који посјећују школе, попут недавно преминуле Маргот Фридлендер, ускоро више неће бити ту. А временска дистанца постаје све већа – ученици живе у садашњици, каже Штефан Дил.
"Екстремно десничарски инциденти у школама су у порасту, јер више не постоји непосредна повезаност, ни преко сопствене породице. С једне стране имамо ученике чији родитељи, дједе и баке, нису имали никакве везе с Трећим Рајхом, јер нису ни живели овдје. С друге, имамо оне чији су родитељи, баке и дједе рођени тек након завршетка Другог свјетског рата.“
