Екстремни временски услови као што су врућине, олује и град у великом су порасту широм свијета, а ни Србија ни регион нису изузетак. Топлотни таласи понављају се све чешће током године, олује постају интензивније, а посљедице су све израженије у пољопривреди, инфраструктури и здрављу људи.
Европа је током јуна и јула забиљежила једну од најјачих серија топлотних таласа, са дневним температурама које су премашиле 40 степени Целзијуса.
Истраживања показују да су климатске промјене најмање утростручиле број смртних случајева током топлотног таласа крајем јуна, са додатних 1500 преминулих у само 12 градова. Прошле године, Европа је доживјела најраспрострањеније поплаве још од 2013. године, са више од 335 погинулих и материјалном штетом од чак 18 милијарди евра. Феномен, познат као hydroclimate whiplash, представља наизмјеничне фазе суше и олуја, све је чешћи, што додатно дестабилизује природну средину и повећава ризик од пожара.
У Хрватској је 2024. била најтоплија година откако постоје мјерења. Екстремни топлотни таласи постају све учесталији и дуготрајнији, док се прелази између годишњих доба све више бришу. Љетне температуре често премашују просјечне вриједности, а прекидају их снажне олује и грмљавине, попут оних крајем јуна и у јулу, када су падали комади леда пречника већег од 5 центиметара.
Исти тренд наставио се и 2025. године. Већи дио Европе, укључујући и Балкан, прошао је кроз још један снажан топлотни талас, док су у Загребу и Славонском Броду оборени температурни рекорди. Прогнозе за љето 2025. предвиђају да ће оно бити топлије и сувље од просјека, посебно на југу и обали, док се у источној и централној Хрватској очекују нестабилнији услови, пише Вечерњи лист.
На прагу пробијања границе од 1,5 степени Целзијусових
Уколико емисије угљен-диоксида остану на садашњем нивоу, планета би могла пробити симболичну границу глобалног загријавања од 1,5 степени Целзијуса већ у наредне три године. Више од 60 водећих свјетских климатолога упозорило је на ову могућност у најновијем извјештају о стању климе.
Готово 200 земаља обавезало се Париским споразумом из 2015. да ће радити на ограничавању пораста температуре на испод 1,5 степени у поређењу с прединдустријским нивоима. Међутим, упркос обећањима, свијет наставља да сагоријева рекордне количине угља, нафте и гаса, као и да спроводи масовну сјечу шума, чиме се овај циљ доводи у питање, преноси ББЦ.
"Видимо да све иде погрешним правцем. Суочени смо с невиђеним промјенама, убрзаним загријавањем планете и растом нивоа мора", изјавио је професор Пирс Форстер, директор Пришлијевог центра за климатску будућност на Универзитету у Лидсу.
Почетком 2020. године, научници су процијенили да човјечанство може емитовати још 500 милијарди тона ЦО₂ како би се задржало унутар границе од 1,5 степен Целзијуса, уз 50 одсто шансе да то заиста и постигнемо. До почетка 2025, тај "угљични буџет" смањио се на свега 130 милијарди тона. Ако глобалне емисије остану на тренутних око 40 милијарди тона годишње, свијет ће овај буџет исцрпити за само три године.
Земља се тренутно загријава брзином од око 0,27 степени по деценији, што је најбрже забиљежено загријавање према свим геолошким подацима. Ова убрзана стопа углавном је посљедица емисија гасова стаклене баште, али и смањења ефекта хлађења који су некада обезбјеђивале аеросоли, ситне честице које рефлектују сунчеву свјетлост. Вишак енергије акумулира се у атмосфери и океанима, који апсорбују чак 90 одсто те топлоте, доводећи до загријавања мора, отапања ледених капа и подизања нивоа мора.
Смањење емисија је важније него икад
Од 1990-их до данас, стопа пораста нивоа мора се удвостручила, угрожавајући милионе људи који живе у приобалним подручјима. Иако подаци дјелују обесхрабрујуће, научници истичу и позитиван тренд, чини се да се раст емисија ЦО₂ успорава, дјелимично захваљујући примјени чистих технологија.
Аутори извјештаја поручују да су брза и ригорозна смањења емисија важнија него икада. Иако ће загријавање планете вјероватно премашити 1,5 степен Целзијуса у наредним годинама, сваки додатни степен има значајан утицај на озбиљност временских екстрема, од топљења леда, до подизања нивоа мора и разарања екосистема.
Стручњаци се слажу: смањење емисија у наредној деценији могло би пресудно утицати на темпо загријавања планете. Такође, сљедећа "олуја вијека" могла би бити још јача пише ЦНН, позивајући се на ново истраживање.
