Напад Хамаса на Израел почео је масовним ракетним нападом у суботу ујутру. Неколико хиљада ракета (Хамас тврди више од пет хиљада, Израелци око 2.500) пробило је израелску противракетну одбрану и почело да погађа израелска насеља.
Тада су припадници Хамаса или оштетили заштитну ограду која дијели Газу од Израела или су је прелетјели параглајдерима или су је заобишли чамцима.
Израелска војска и полиција нису биле спремне за напад, а Хамас је успио да се пробије до израелских насеља, гдје су убијали и киднаповали цивиле.
Управо би ова чињеница могла бити пресудна за наставак овог сукоба. А ево и зашто.
Шта Хамас жели да постигне овим самоубилачким нападом?
Израелска војска је неупоредиво јача од Хамаса, који је стиснут на веома малом подручју Газе. Само је питање времена када ће израелске оружане снаге потиснути Хамас назад у Газу. Поврх тога, израелско ваздухопловство је започело масовну кампању бомбардовања.
Иако нема апсолутно никакве шансе за побједу, Хамас је ипак кренуо у напад. Командант војног дијела Хамаса Мохамед Деиф позвао је Хезболах, Палестинце и све Арапе који живе у Израелу да им се придруже до коначног ослобођења.
Учешће Хезболаха, чији је Либански огранак и преузео одговорност за неке нападе, умногоме би могао да закомпликује положај израелских оружаних снага, али само на кратко.
Дугорочно, овај напад би израелска влада искористила да се коначно избори са пријетњом Хезболаха.
Међутим, ако ирански шефови тако одлуче, њихов огранак Хезболаха ће морати да крене у опсежнију акцију помоћи Хамасу.
То се сваког тренутка може променити јер су и Хамас и Хезболах основани у Техерану, он их финансира и њима управља.
Због ове везе између Хамаса (и Хезболаха) и Техерана, израелски и западни медији већ спекулишу да ли ће овај напад изазвати израелску освету Ирану.
Израел годинама позива на интервенцију против Техерана због развоја нуклеарног оружја, али и због подршке терористима. Уз Хамас и Хезболах, Иран такође снажно подржава Хуте у Судану, који директно угрожавају безбједност Саудијске Арабије.
И ту долазимо до вјероватно главног разлога за жртву Хамаса – најаве скорог саудијског признања Израела.
Израелски премијер Бењамин Нетанјаху је посљедњих недјеља истицао да преговори са Ријадом иду веома добро и да су у завршној фази.
Да би се они завршили, једино преостаје да се Вашингтон одлучи о потписивању безбједносног пакта са Саудијском Арабијом. Проблем је у томе што Саудијци траже америчку техничку помоћ у покретању "цивилног" нуклеарног програма који би био ривал иранском.
Додуше, један од захтјева је и рјешавање палестинског питања, али то је више зарад арапске јавности.
Након што је Египат признао Израел 1979. и Јордан 1994. године, бивши амерички предсједник Доналд Трамп је пред крај свог мандата успио да постигне Абрахамов споразум, којим су Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, Мароко и Судан признали Израел.
Ако им се придружи Саудијска Арабија, Израел ће бити много ближи постизању трајног мира са свим арапским државама.
Преостали, који не би признали Израел, били би мање-више небитни. Тако би највећа пријетња безбједности Израела остао Иран (који није арапска држава).
Зато Хамасов напад на Израел треба прије свега посматрати као покушај да се пажња арапске јавности преусмјери на палестинско питање изазивањем великог сукоба. Хамас (и Иран) се надају да ће притисак јавности спријечити израелско-саудијски споразум који би суштински промијенио однос снага на Блиском истоку против Ирана.
Понестаје им времена јер је за двије недјеље најављена посјета америчког државног секретара Ентонија Блинкена Ријаду.
Најава је да ће Блинкен током посјете финализовати безбједносни пакт између САД и Саудијске Арабије и добити потврду да ће Ријад признати Израел.
Други разлог за Хамасов напад на Израел је киднаповање што већег броја цивила (Мохамед Деиф говори о хиљадама) како би се добила могућност да се уцијени ослобађање више од пет хиљада палестинских бораца из израелских затвора.
Поред обезбјеђивања ослобађања Палестинаца, отети Израелци треба да спријече директан напад израелских копнених снага на Газу, односно служиће као живи штит.
Или би требало, јер је у Јерусалиму на власти најекстремнија десничарска влада од свог настанка, па се стога не може поуздано знати како ће одлучити.
Са нацијом која први пут доживљава да милитанти директно нападају израелска насеља (и убијају стотине цивила у том процесу, а не само покушавају да их ракетирају и гранатирају), десничарска влада Бењамина Нетанјахуа може одлучити да игнорише отете израелске цивиле и покрене масовни напад на Газу, преноси "Индекс".
Тиме би се окончала не само вишедеценијска опасност од Хамаса, већ би Палестинци из Газе поново постали избјеглице.
Хамас је повукао свој потез. Сви остали потези сада су на влади премијера Нетанјахуа. Од потискивања милитаната назад у Газу, преко почетка преговора о ослобађању киднапованих цивила (могућих, али не баш вјероватних), до напада на Газу, али и на Либан и Иран.
