Одсуство нормализованих односа Београда и Приштине може да доведе до озбиљног сукоба са регионалним импликацијама, оцијенио је лорд Марк Ланкестер у извјештају који је представио на сједници Парламентарне скупштине НАТО-а. Наводи да је у БиХ на дијелу политички застој који угрожава Дејтонски споразум. Ширење ЕУ у региону је кључно средство да се дође до напретка, сматра Ланкестер.
Извјестилац за нацрт извјештаја "Западни Балкан - обновљени безбједносни изазови на вратима НАТО-а", лорд Марк Ланкестер заложио се за посвећивање веће пажње рјешавању спора Београда и Приштине, и политичком застоју у БиХ.
У нацрту извјештаја, у којем, како је навео, указује на узроке главних безбједносних изазова у региону, а који је представио на засједању Парламентарне скупштине НАТО-а у Софији, каже да је кључно средство да се то учини напор да се олакша ширење Европске уније у региону.
Кфор, према његовом мишљењу, мора да добије већу подршку, а "савезници да пронађу нове начине и средства да прошире војну сарадњу са регионом".
У нацрту извештаја, Ланкестер оцјењује да одсуство нормализованих односа између Београда и Приштине изазива претњу озбиљног сукоба са потенцијалним регионалним импликацијама.
"Заустављен дијалог о КиМ, политичка парализа у БиХ"
Када је ријеч о БиХ, он сматра да политичка парализа у БиХ има латентни потенцијал да сруши Дејтонски споразум.
"Заустављен дијалог Београда и Приштине и наметнута политичка парализа у БиХ спречавају напредак Србије, БиХ и процеса придруживања Косова ЕУ“, наведено је у нацрту извјештаја.
Истакнуто је и да то остаје главни фактор регионалне нестабилности и блокира ефикасну регионалну економску интеграцију.
Примједбе Србије
Из Скупштине Србије претходно је саопштено да су током састанка чланова делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини НАТО са лордом Ланкестером народни посланици изнијели низ коментара на текст извјештаја, посебно на дио који се односи на ситуацију на КиМ.
Лорду Ланкастеру су уручене детаљне примједбе и коментари делегације Србије, које се, поред осталог, односе на потребу да се заузме непристрасан однос према КиМ, који би био у складу са декларисаном политиком НАТО-а према овом питању.
Указано је да извјештајем нису обухваћени подаци о насиљу којем су Срби на КиМ у континуитету изложени, усљед низа једностраних потеза Приштине и истакнуто је да Приштина не испуњава обавезе преузете Бриселским споразумом, те да већ 11 година није формирана Заједница српских општина.
Делегација Србије је подсјетила да су, у складу са Резолуцијом 1244 Савјета безбједности Уједињених нација, припадници мисије Кфора једине легитимне оружане снаге, те је стога трансформација "косовских безбједносних снага" у супротности са међународним правом, наведено је у саопштењу.
Захтјев Приштине
На агенди прољећног засједања ПС НАТО које се одржава у Софији налази се, између осталог, и захтјев Приштине да постане придружени члан, након што је одлуку о томе у марту донио Стални одбор Парламентарне скупштине НАТО-а.
Предсједница Скупштине Србије Ана Брнабић упутила је писмо шефовима свих делегација чланица и придружених чланица у Парламентарној скупштини НАТО-а, у којем је указано да би додјељивање статуса придруженог члана неупитно представљало награду за Приштину која континуирано врши насиље и системску дискриминацију над Србима на КиМ, као и за опструисање Бриселског дијалога.