Русија има тенденцију да вјерује обећањима до посљедњег и одлаже одлуке, али сада њене власти не вјерују никоме од својих западних колега, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
"Искуство наше комуникације са западним колегама показује да смо склони да вјерујемо до посљедњег и да стално одлажемо коначне одлуке. Накнадно се показало да су сва обећања, фиксирана на папиру и резолуцијама Савјета безбједности УН биле чисто лицемјерје, па чак и отворене лажи", рекао је Лавров.
Он је подсјетио на мартовски интервју са руским предсједником Владимиром Путином, у којем је руски лидер напоменуо да никоме не вјерује.
"Предсједник није одмах дошао до овог закључка. Дуго смо жељели да вјерујемо, надали смо се, потписали смо споразуме. Укључујући и у јулу 1999. године послије агресије НАТО-а на СР Југославију, када се могло видјети да нису поштеђени ни цивилни објекти, а камоли војни. Бомбардовали су мостове, телевизијски центар, рушили владине зграде. У Савјету безбједности усвојена је резолуција 1244. Од првих дана њеног једногласног усвајања Запад је саботирао скоро по свим кључним питањима о којима је Србима било важно да добију одлуку Савјета безбједности, поготово о присуству одређеног броја граничара и царине", нагласио је Лавров.
Међутим, и поред тог "апсолутно издајничког, грубог кршења свих замисливих норми међународног права", стрпљење руске стране и даље је било ту, навео је Лавров.
"Касније се испоставило да су сва обећања, која су забиљежена на папиру и у резолуцијама Савјета безбједности УН, била лицемерје, па чак и чиста лаж. Исто важи и за споразуме из Минска. Бивши њемачки канцелар Ангела Меркел и бивши предсједник Француске Франсоа Оланд признали су да нису имали намјеру да било шта спроводе", навео је Лавров у интервјуу генералном директору ТАСС-а Андреју Кондрашову у оквиру документарног филма "Београд".
