Пад њемачке владе вуче и озбиљне посљедице за цијелу Европу, имајући у виду да Њемачка слови за најмоћнију чланицу Европске уније.
Сада се ова земља налази у политичкој и економској кризи, у тренуцима када се очекује повратак Доналда Трампа у Бијелу кућу, али и када ситуација у Украјини свакодневно ескалира. У Европи сада постоји страх од узлета екстремне деснице и економског краха.
Њемачки парламент изгласао је неповјерење влади канцелара Олафа Шолца, након што је он сам поднио захтјев Бундестагу. Шолц је овај потез повукао након што је дошло до краха његове “семафор” коалиције због чињенице да је смијенио министра финансија Кристијана Линднера из редова Либерала.Сада се очекује да ће предсједник Њемачке Франк-Валтер Штајнмајер и званично расписати ванредне изборе, који ће највјероватније бити одржани 23. фебруара наредне године, што значи да партије имају мало времена за кампању.
Посљедице за Њемачку и Европску унију
Њемачка тренутно пролази кроз значајан политички преокрет након распада коалиционе владе канцелара Олафа Шолца. Излазак Либерала (ФДП) из коалиције оставио је Социјалдемократе (СПД) и Зелене без парламентарне већине, што је Шолца навело да тражи изгласавање неповјерења.
Политичка нестабилност у Њемачкој, највећој економији ЕУ, вјероватно ће имати широко распрострањене посљедице.
Економска неизвјесност
Њемачка се суочава са најтежом економском кризом у посљедњих неколико деценија, коју карактерише смањење економије и спољни притисци као што су рат у Украјини и конкуренција из Кине. Колапс владе додаје неизвјесност, потенцијално одлажући кључне економске реформе и одлуке.
Вакуум лидерства у ЕУ
Њемачка традиционално игра кључну улогу у креирању политике ЕУ. Тренутна политичка превирања могу ометати њену способност да предводи и даје одлучујући допринос иницијативама ЕУ, посебно у областима као што су економска политика и спољни послови.
Кашњења у доношењу одлука
Политике ЕУ на чекању које захтијевају њемачки допринос или ратификацију могу се суочити са кашњењима, што ће утицати на шири дневни ред ЕУ.
Потенцијални кандидати за канцелара
Неколико политичких личности се појављују као кандидати за позицију канцелара на предстојећим изборима.
Фридрих Мерц (Хришћанско-демократска унија – ЦДУ)
Мерц је потврђен као кандидат ЦДУ за канцелара. Он је критиковао Шолцову политику, посебно у вези са војном подршком Украјини, и залаже се за јаче мјере попут слања ракета дугог домета. Анкете показују да има највеће шансе да постане канцелар.
Олаф Шолц (Социјалдемократска партија – СПД)
Упркос паду владе, СПД је номиновао Шолца као свог кандидата, који тражи други мандат. Његова кампања се фокусира на подршку Украјини, економско оживљавање и ријешавање кризе трошкова живота.
Алис Вајдел (Алтернатива за Њемачку – АфД)
Крајње десничарска АфД номиновала је Вајделову за свог кандидата за канцелара. Док се очекује да ће АфД добити значајну подршку, друге странке су искључиле могућност формирања коалиције са њима.
Роберт Хабек (Зелени)
Као вицеканцелар и истакнута личност Зелених, Хабек је кандидат, али се не очекује да ће постати канцелар
Десница и економски крах пријете да паралишу Европу.
Како је и политичка ситуација у Француској, другој најмоћнијој земљи ЕУ нестабилна, пад владе у Њемачкој само доприноси неизвјесности на Старом континенту.
– Када Француска и Њемачка напредују, напредује цијела Европа. Када не напредују, долази до великог застоја – рекао је бивши француски предсједник Жак Ширак прије скоро четврт вијека, а сада његове ријечи добијају на тежини.
Аналитичари су упозорили да колапс у Њемачкој може да доведе до колапса у читавој Европи, а тренутак за то не може бити гори из три разлога.
Повратак Трампа у Бијелу кућу
Трамп ће званично ступити на функцију предсједника Америке 20. јануара 2025, а познати су његови ставови о томе да европске земље не издвајају довољно новца за одбрану, већ да се ослањају на Америку. Он је већ пријетио повећањем царина, због чега многи страхују да ће покренути трговински рат против Европе.
Након што је Америка дозволила Украјини да гађа Русију ракетама дугог домета које је испоручио Вашингтон, руски предсједник Владимир Путин неријетко је говорио да Москва на то мора да одговори. Офанзива у Доњецку сада је у пуном јеку, а Украјина на готово свим фронтовима биљежи поразе, што Русију ставља у бољу позицију пред потенцијалне преговоре сљедеће године.
Узлет екстремне деснице
Један од лидера АфД Тино Хрупала довео је у питање чланство Њемачке у НАТО, рекавши да Берлин треба да размотри у којој мјери је тај савез и даље користан за земљу. Он је позвао њемачку владу да "призна побједу Русије у рату у Украјини". Екстремни десничари желе да Њемачка напусти ЕУ, укине евро и дозволи абортусе само у изузетним случајевима, преноси Блиц.
