Фридрих Мерц, дугогодишњи политички ривал бивше канцеларке Ангеле Меркел, лидер њемачких демохришћана (ЦДУ) прогласио је побједу на ванредним изборима у Њемачкој.
Мерц би са 69 година могао да постане најстарији канцелар у историји Њемачке, надмашивши Конрада Аденауера, првог послијератног канцелара. Њемачка се суочава са низом изазова: стагнирајућом економијом, потребом за улагањем у инфраструктуру и индустрију и растућим геополитичким пријетњама, укључујући сукобе у Украјини... Он је обећао политику која ће "гурнути Њемачку напријед” и вратити понос грађана на своју земљу.
Познат по својим корпоративним везама и богатству стеченом у приватном сектору, Мерц има имиџ прагматичног политичара, али и особе коју понекад критикују да је арогантна и осетљива.
Одлазио и враћао се
Мерцово вођство странке обиљежило је помијерање удесно, посебно по питањима миграција и безбједност, али и на економију.
Мерц је по образовању корпоративни правник, а каријеру је почео у политици 1989. године, када је постао члан Европског парламента. Касније је изабран у Бундестаг, гдје је био до 2009. године. Политичку каријеру му је, међутим, закомпликовао сукоб са Ангелом Меркел, која је у међувремену преузела вођење ЦДУ, а он је морао да напусти политичку сцену.
Након повлачења из политике успјешну каријеру изградио је у приватном сектору, радећи као партнер у адвокатској канцеларији Мајер Браун, а био је и предсједник њемачког огранка Блек Рока, америчке инвестиционе компаније.
Прелазак у приватни сектор, заједно са његовим богатством, постао је осјетљива тема током његових покушаја политичког повратка, а његов раскошан начин живота, укључујући посједовање два приватна авиона, критиковали су неки политички противници.
Међутим, Мерц је поново изабран у Бундестаг 2021. године, а убрзо потом и преузео лидерску позицију у ЦДУ. Његов политички циљ је био јасно изражен: да се преокрену либералне промјене које је Меркелова направила и да се партија врати на десно крило политике, посебно у погледу миграција. Мерц описује свој политички поглед на свијет као социјално конзервативан и економски либералан, и залаже се за мање утицаја државе и јаче улагање у економски развој.
Мерц се оштро супротставио политици отворених врата за избјеглице, а његову миграциону политику карактерише фокус на безбједност, закон и ред. Али његови ставови о мигрантима, посебно муслиманским имигрантима, изазвали су контроверзе.
Мерц је својевремено назвао дјецу муслиманских имиграната "малим копиладима" без поштовања према ауторитетима, а такође је сугерисао да мигранти имају приступ скупим стоматолошким услугама, док обични њемачки грађани не могу да се прегледају. Он је такође критиковао повећан прилив украјинских избјеглица, које је назвао "социјалним туризмом" чији је једини циљ да искоришћавају њемачке услуге, али се касније извинио.
Мерц би да "одвеже" Украјину
Иако су критичари оптужили Мерца за популистичку реторику, његове присталице га сматрају политичарем који не брине о политичкој коректности и радије говори шта мисли без страха да ће изгубити подршку. Ова отвореност о кључним питањима му је такође омогућила да изгради солидну политичку слику међу десничарским бирачима.
Иако је познат по свом либералном ставу у економији, позиција коју заузима у међународним односима показује његову забринутост за стабилност трансатлантских односа. Мерц је дугогодишњи присталица њемачко-америчког партнерства, видећи га као кључ за безбједност и економски опоравак. Истовремено, он је критиковао актуелну њемачку владу због њене неизвјесне спољне политике и недостатка јасних корака ка јачању европске одбране.
Он је критиковао и царинску политику Доналда Трампа према ЕУ и Њемачкој у његовом првом мандату, па ће бити занимљиво видјети како ће се он поставити према Трампу који се вратио у Бијелу кућу.
Мерц такође снажно подржава Украјину у њеном сукобу са Русијом и залаже се за оштрији приступ пружању војне помоћи Украјини, укључујући и одобрење ракета Таурус дугог домета, пише "Вашингтон пост".
Мерц је пружио Зеленском реторичку подршку, па је тренутну политику Берлина описао као тјерање Украјине да се бори са Русијом док јој је једна рука везана на леђима.
Он је упорни присталица Израела, залаже се за слање оружја израелској влади и одбацио је критике на рачун политике премијера Бењамина Нетанјахуа у сукобу са Хамасом у Гази.
