У инаугурационом говору у мају 2022. Јун Сук Јеол је обећао да ће као предсједник Јужне Кореје "поново изградити ову велику државу" у ону "која заиста припада народу".
Умјесто тога, његово предсједниковање је било обиљежено растућом непопуларношћу и политичком дисфункционалношћу, што је кулминирало у уторак његовим проглашењем ратног стања у земљи, први пут послије више од четири деценије.
За главног тужиоца га је 2019. именовао тадашњи председник Мун Џае Ин, али им се однос погоршао након што је Јун покренуо истрагу о Муновом министру правде.
Као тужилац, овај 63-годишњак је успјешно правно гонио бивше предсједнике Парк Геун Хје и Лија Мјунга Баку, али се није бавио политиком до објављивања предсједничке кандидатуре 2021.
На изборима сљедеће године однио је побједу против свог либералног ривала Муна са разликом од само 0,73 одсто - што је најмања предност у било ком јужнокорејском предсједничком "такмичењу".
Јун је врло брзо наишао на препреке када је у парламенту који контролише опозиција покушао да "прогура" своје кандидате за кабинет, од којих су четири била приморана да се повуку због оптужби за "неприкладност".
Потешкоће су се наставиле приликом доношења закона. Од јануара 2024. усвојено је само 29 одсто закона које је његова влада поднијела парламенту.
Јун је одговорио тако што је искористио предсједничко право вета да поништи законе које је спонзорисала опозиција, ставивши вето на више закона него било који од његових претходника од краја војне владавине 1987.
У односима са јавношћу Јун је, пише "Фајненшел тајмс", такође имао пехова. Највећи је био када је покушао да пресели канцеларију из такозване "Плаве куће" у центру Сеула у комплекс министарства одбране. Јун се надао да ће тако дјеловати као да је више у контакту са јавношћу, али се суочио са негодовањем због трошкова спровођења плана.
Друге свађе су дошле око кључних области политике, укључујући образовање - Јун је био приморан да одустане од плана да дјеца пођу у школу годину дана раније - и здравства, а љекари су ушли у подужи штрајк због плата и услова.
Његову непопуларност су нагласили парламентарни избори у априлу, на којима је убједљиво побиједила опозициона Демократска странка.
Опозициони посланици су од тада тражили истрагу о Јуну и његовој супрузи због наводних неприкладних односа са власником агенције за испитивање јавног мњења. Јун је одбацио оптужбе као неистине.
У иностранству, Јун је имао нешто топлији пријем. Обрадовао је предсједника САД Џозефа Бајдена извођењем пјесме "Америкен пај" из 1970-их, био је први јужнокорејски предсједник који је присуствовао састанку НАТО-а и пружио је значајну помоћ Украјини, док је продубљивао војну и безбједносну сарадњу са САД и Јапаном.
Ово је изазвало критике опозиције, која га је оптужила за антагонизацију Кине, најважнијег трговинског партнера земље.
За разлику од свог претходника Муна, који је фаворизовао дијалог са Сјеверном Корејом, Јун је заузео тврђи став према Пјонгјангу, који је одговорио са више ракетних тестова током његове владавине.
Фрустриран парламентарним отпором, а нарочито покушајима опозиције да опозове чланове његове администрације и одбијању да усвоји његов предлог годишњег буџета, Јун је увео ратно стање, а демократе оптужио за "законодавну диктатуру".
Неколико сати касније укинуо је ратно стање под притиском посланика и сада је његова позиција неизвјесна усред једне од најозбиљнијих уставних криза у модерној историји Јужне Кореје.
