Многе од вођа Хамаса, мете сталних израелских покушаја атентата, очекивано се крију.
Новинарка Би-би-сија на арапском Лина Алшавабкех позабавила се најзначајнијим војним и политичким лидерима милитантне палестинске групе која контролише Газу.
Откако је Хамас покренуо нападе на Израел у раним јутарњим часовима у суботу 7. октобра, непрестано се постављају питања о људима који су планирали и организовали "Операцију Потоп Ал Акса", која је затекла Израел неспремног, према посматрачима и војним аналитичарима.
Многи од највиших појединаца из Хамаса, екстремистичке палестинске групе која контролише Газу, у медијима се појављују маскирани, док су други већи дио живота провели избјегавајући израелске покушаје убистава.
Бавимо се најистакнутијим актуелним вођама Хамаса, и политичким личностима и војним командантима бригада Из Ал Дин Ал Касам.
Мухамед Деиф
Он је Мухамед Диаб Ал Масри, чији је надимак "Абу Калед" и "Ал Деиф".
Предводи бригаде Из Ал Дин Ал Касам, војно крило покрета Хамаса.
Рођен је у Гази 1965. године.
Међу Палестинцима је познат као "Мозак", а међу Израелцима као "Човјек смрти" или "Борац са девет живота".
Стекао је диплому из биологије на Исламском универзитету у Гази.
Тамо је био познат по љубави према глуми и позоришту и основао је умјетничку групу.
Кад је објављено оснивање Хамаса, без оклијевања се придружио његовим редовима.
Израелске власти су га ухапсиле 1989. године и провео је 16 мјесеци у затвору без суђења, по оптужници да сарађује са војним апаратом Хамаса.
Током његовог заточеништва, Деиф се договорио са Закаријом Ал Шорбагијем и Салахом Шехадехом да оснују покрет одвојен од Хамаса са циљем заробљавања израелских војника - то су постале бригаде Ал Касам.
Након што је Деиф пуштен из затвора, бригаде Из Ал Дин Ал Касам почеле су да се појављују као војне формације, а Деиф је био на њиховом челу као један од њихових оснивача, заједно са другим вођама Касама.
Деиф је осмислио изградњу тунела који су омогућили Хамасовим борцима да упадају у Израел из Газе, и био је један од оних који су промовисали стратегију испаљивања већег броја ракета.
Међутим, најозбиљније оптужбе против њега су његово планирање и надгледање низа осветничких операција послије атентата на Хамасовог творца бомби Јахју Ајаша - дизања у ваздух аутобуса у којима је погинуло педесетак Израелаца почетком 1996. године - и његово учешће у хватању и убиству три израелска војника средином деведесетих.
Израел га је ухапсио и смјестио у затвор 2000. године, али је успио да побегне од тамничара почетком тзв. "Друге интифаде" и од тада је остављао за собом врло мало трагова.
Постоје три фотографије Деифа: једна је веома стара, на другој је маскиран, а трећа је слика његове сијенке.
Најозбиљнији покушаји атентата на њега изведени су 2002. године: Деиф је пуким чудом преживио, али је изгубио око.
Израел тврди да је изгубио и једно стопало и шаку, и да има потешкоће да прича након што је био мета разних других покушаја атентата.
Током израелског напада на Појас Газе 2014. године који је трајао више од 50 дана, израелска војска поново није успјела да убије Деифа, али јесте убила његову жену и двоје његове дјеце.
Постао је познат под надимком "Абу Калед" зато што је глумио у представи по имену "Кловн" у којој је играо лик "Абу Каледа", историјске личности која је живјела током периода између Умајада и Абасида у раном Средњем вијеку.
Деиф на арапском значи "гост", што је надимак који је изабран зато што се не задржава дуго на једном мјесту, спавајући на новој локацији сваке ноћи да би избјегао израелски атентат.
Марван Иса
Марван Иса, или "човјек сијенка", десна рука Мухамеда Деифа, замјеник је главнокомандујућег бригада Из Ал Дин Ал Касам и члан политичког и војног бироа покрета Хамас.
Израелске снаге су га затвориле током такозване "Прве интифаде" на пет година због његових активности са Хамасом, коме се придружио као врло млад.
Интифаде су називи палестинских устанака против Израела, прва је трајала од 1987. до 1993. када је успостављена Палестинска самоуправа, а друга је започела 2000.
Израел каже да док год је Иса жив, неће престати оно што он назива "ратом надмудривања".
Описују га као човјека "од дјела, не ријечи" и кажу да је толико паметан да "може да претвори пластику у метал".
Истакао се као талентовани кошаркаш, али није изградио спортску каријеру, јер га је Израел ухапсио 1987. године под оптужбом да се придружио покрету Хамас.
Палестинска управа га је накнадно ухапсила 1997. године и није ослобођен све до избијања тзв. "Ал Акса Интифаде" 2000. године.
Послије пуштања из затвора управе, Иса је одиграо кључну улогу у изградњи војних система у бригадама Ал Касам.
Због његове истакнуте улоге у покрету, доспио је на израелску потјерницу, а Израелци су покушали да изврше атентат на њега током састанка врхушке 2006. године са Деифом и главним лидерима бригада Ал Касам.
Био је рањен, али је израелски циљ његове ликвидације није био остварен.
Израелски борбени авиони такође су уништили његову кућу двапут током инвазије на Газу 2014. и 2021. године, довевши до смрти његовог брата.
Његов лик није био познат прије 2011. године, кад се појавио на групној фотографији снимљеној на дочеку затвореника пуштених у замјену за израелског војника Гилада Шалита.
Познат и по псеудониму Абу Ал Бара, његова улога у планирању упада је очигледна у разним борбама, од "Камена шкриљаца" из 2012. године до "Потопа Ал Акса" из 2023. године: моћ копнених, обавјештајних и техничких снага, размјере организованог и прецизног планирања, и нагласак на упаде у насеља и штабове снага базбедности носе печат његовог учешћа.
Јахја Синвар
Лидер покрета Хамас и шеф његовог политичког бироа у Појасу Газе, Јахја Ибрахим Ал Синвар, рођен је 1962. године.
Оснивач је Хамасових снага безбједности познатих као "Маџд", које се баве питањима унутрашње безбједности, као што су спровођење истрага о осумњиченим израелским агентима и проналажење самих официра израелских обавјештајних и безбједносних снага.
Синвар је ухапшен три пута, од којих је први пут било 1982. године, а израелске снаге су га држале у административном притвору четири мјесеца.
Синвар је 1988. године ухапшен трећи пут и осуђен на четири доживотне казне затвора.
Док је Синвар служио затворску казну, тенк израелског војника Гилада Шалита био је погођен пројектилом и израелски војник је узет за таоца.
Шалит је био сматран "човјеком омиљеним у народу", тако да је Израел морао да уради све што је у његовој моћи би овај био ослобођен.
То се десило преко договора постигнутог о размјени затвореника који је покрет отпора назвао "Лојалност слободних", а који је укључивао многе затворенике из покрета Фатах и Хамас, међу којима је био Јахја Синвар, пуштен 2011. године.
Након Синваровог пуштања на слободу, он се вратио на положај истакнутог вође у покрету Хамас и члана политичког бироа.
У септембру 2015. године, САД су уврстиле Синварово име на црну листу "међународних терориста".
Синвар је 13. фебруара 2017. изабран за шефа политичког бироа покрета у Појасу Газе, наслиједивши Исмаила Ханијеха.
Абдулах Баргути
Баргути је рођен у Кувајту 1972. године и преселио се у Јордан послије Другог заливског рата 1990. године.
Имао је јорданско држављанство, прије него што се уписао на Универзитет у Јужној Кореји да три године студира електротехнику, што је довело до тога да научи да прави експлозиве.
Није завршио студије зато што је добио дозволу да уђе у Палестину.
Нико око њега није знао за његову способност на пољу израде експлозива, све док једног дана није одвео рођака Билала Ал Баргутија у забиту област Западне обале и ту демонстрирао своју вјештину.
Билал је испричао свом команданту шта је видио и Абдулах Баргути је позван да се придружи редовима бригада Касам.
Инжењер је радио на производњи експлозивних направа и производњи токсичних супстанци из кромпира, поред производње детонатора.
Баргути је основао специјалну фабрику за производњу војне опреме у складишту у свом граду.
Баргутија су 2003. године случајно ухапсиле израелске специјалне снаге и он је провео три мјесеца на саслушањима.
Сматра се да је Баргути одговоран за десетине израелских смрти, а његовом другом суђењу присуствовали су многи чланови породице настрадалих.
Осуђен је на најдужу казну у историји Израела, можда чак и најдужу затворску казну у историји свијета, са 67 доживотних казни плус 5.200 година.
Неко вријеме је држан у самици, али је започео штрајк глађу који је то окончао.
Баргутијев надимак је "Принц сијенки" по књизи коју је написао у затвору под тим насловом.
У књизи говори о свом животу и детаљима операција које је извршавао са другим затвореницима - како је успијевао да прокријумчари експлозиве кроз израелске војне пунктове, како је извршавао бомбашке операције на даљину, и томе слично.
Исмаил Ханијех
Исмаил Абдел Сала Ханијех, чији је надимак "Абу Ал Абд", рођен је у палестинском избјегличком кампу.
Шеф је политичког бироа покрета Хамас и премијер десете палестинске владе.
Налази се на положају премијера Палестине од 2006. године.
Израел га је затворио 1989. на три године, након чега је изгнан у Марџ Ал Зухур - ничију земљу између Израела и Либана - са великим бројем других вођа Хамаса, гдје је провео пуних годину дана живећи у тешким условима 1992. године.
Након те године проведене у изгнанству, вратио се у Газу, а 1997. године постављен је за шефа канцеларије Шеика Ахмеда Јасина, духовног вође покрета Хамас, што је појачало његов положај.
Шеснаестог фебруара 2006. године, Хамас га је предложио за премијера Палестине а именован је 20. фебруара.
Годину дана касније, Ханијеха је смијенио предсједник Палестинске националне управе Махмуд Абас, након што су бригаде Из Ал Дин Ал Касам преузеле контролу над Појасом Газе, прогнавши представнике Абасовог покрета Фатах у недјељи насиља у којој је било много мртвих.
Ханијех није прихватио своју смјену коју је назвао "неуставном", истакавши да ће "његова влада наставити своје дужности и да се неће одрећи националне одговорности према палестинском народу".
Ханијех је од тада у више наврата позвао на помирење са покретом Фатах.
Шестог маја 2017. године, избран је за шефа политичког бироа Хамаса.
Амерички Стејт департмент је 2018. године прогласио Ханијеха терористом.
Калед Мешал
Калед Мешал "Абу Ал Валид" рођен је у селу Силвад на Западној обали 1956. године.
У основну школу је ишао тамо прије него што су он и његова породица имигрирали у Кувајт, гдје је довршио основну и средњу школу.
Мешал се сматра једним од оснивача покрета Хамас и члан је његовог политичког бироа од оснивања.
Предсједавао је политичким бироом покрета између 1996. и 2017. године, а био је постављен за његовог лидера послије смрти Шеика Ахмеда Јасина 2004. године.
Године 1997, израелска обавјештајна служба Мосад узела га је за мету, покушавши да изврши атентат на њега по директном наређењу израелског премијера Бењамина Нетанјахуа, који је од шефа Мосада тражио да припреми план за извршење атентата.
Десет агената Мосада ушло је у Јордан са фалсификованим канадским пасошима.
Каледу Мешалу, који је у то вријеме имао јорданско држављанство, убризгана је токсична супстанца док је ходао улицом главног града Амана.
Јорданске власти су откриле покушај атентата и ухапсиле двојицу умијешаних Мосадових агената.
Покојни краљ Хусеин од Јордана тражио је од израелског премијера противотров за токсичну супстанцу убризгану Мешалу, али је Нетанјаху испочетка одбио тај захјтев.
Покушај његовог атентата попримио је политичку димензију и амерички предсједник Бил Клинтон је интервенисао и приморао Нетанјахуа да обезбиједи противотров, пише "Би-би-си" на српском.
Мешал је посјетио Појас Газе први пут 7. децембра 2012. године.
Његова посјета била је прва посјета Палестинским територијама откако је отишао са 11 година.
Дочекали су га фракцијски и национални палестински лидери по доласку на граничном прелазу Рафах, а масе Палестинаца изашле су да га прате дуж читавог пута све док није стигао у Газа Сити.
Савјет Шура покрета изабрао је 6. маја 2017. године Исмаила Ханијеха да га наслиједи на мјесту шефа политичког бироа.
Махмуд Захар
Махмуд Задар је рођен 1945. године у Газа Ситију од оца Палестинца и мајке Египћанке, а рано дјетињство је провео у граду Исмаилији, у Египту.
Основну и средњу школу завршио је у Гази.
Дипломирао је општу медицину на Универзитету Аин Шамс у Каиру 1971. године, а потом стекао и мастер из опште хирургије 1976. године.
Након дипломирања, радио је као доктор у болницама у Гази и Кан Јунису све док га израелске власти нису смијениле из политичких разлога.
Захар се сматра једним од најистакнутијих лидера Хамаса, и члан је политичког вођства покрета.
Махмуд Захар је држан у израелском затвору шест мјесеци 1988. године, свега шест мјесеци послије оснивања покрета Хамас.
Налазио се међу депортованима из Израела у Марџ Ал Зухур 1992. године, гдје је провео пуних годину дана.
Кад је Хамас освојио већину на изборима за законодавну власт 2005. године, Захар је преузео дужност министра спољних послова у влади коју је формирао премијер Исмаил Ханијех, прије него што је предсједник Махмуд Абас распустио владу након догађаја који су довели до палестинских подјела.
Израел је покушао да изврши атентат на Захара 2003. године, кад је ловац Ф-16 бацио бомбу, за коју се вјерује да је тежила пола тоне, на његову кућу у насељу Римал у граду Газа.
У нападу је он задобио мање тјелесне повреде, али је зато страдао његов најстарији син Калед.
Петнаестог јануара 2008. године, његов други син Хосам, који је био члан бригада Касам, био је један од 18 људи убијених у израелском упаду источно од Газе.
Захар је написао интелектуална, политичка и књижевна дјела, међу којима "Проблем нашег савременог друштва... Куранска студија", "Нема мјеста под Сунцем" која је одговор на књигу Бењамина Нетањахуа, као и роман "На тротоару".
