Безбједносни и одбрамбени аналитичар Мајкл Кларк коментарисао је тренутна дешавања у вези са сукобима у Украјини и рекао да мисли да смо "на ивици историјске издаје историјских размјера".
"Изгледа да ће Украјина изгубити близу 20 одсто своје територије, а западни свијет 100 одсто свог политичког кредибилитета. Западни свијет као конструкт је мртав. Брзо је клизио посљедњих неколико година, али посљедњих недјеља то је био посљедњи ексер у ковчегу", рекао је он одговарајући на питања читалаца "Скај Њуза".
Кларк је додао да сада живимо у свијету "новог империјализма" са тројицом великих империјалистичких аутократа који сви желе да прошире своје земље.
"Владимир Путин је био јасан у томе гдје жели да прошири своју земљу, Си Ђинпинг је врло јасно ставио до знања да жели да прошири своју земљу на Тајван и Јужно кинеско море, а Доналд Трамп је одлучан да прошири своју земљу. Он је веома озбиљан у вези са преузимањем Гренланда, око Канаде и Панаме", додао је он.
Кларк је истакао да је Трампова визија да окупи три лидера на "великој конференцији за сређивање свијета". Према његовим ријечима, Трамп, заједно са Путином и Сијем, највише брине о својој сопственој земљи, а не о Украјинцима, Палестинцима, народу Тајвана или чланицама НАТО-а.
"Бојим се да живимо у веома мрачним данима", додао је он.
Колико је Европа рањива на руско нуклеарно оружје без безбједносних гаранција САД?
С обзиром да САД наизглед више нису вољне да дјелују као гаранција безбједности Европе под Трамповом администрацијом, поставља се питање шта би то могло да значи за континент.
Да ли је нуклеарна способност Европе довољна за одвраћање Русије ако одлучи да циља Европу?
Мајкл Кларк каже да јесте, указујући на француске и британске нуклеарне капацитете као примјере европских нација које би могле да бране континент ако буде потребно.
Он каже да ако Европа треба да "појача" своје нуклеарне капацитете, могла би се проширити на оружје које се испоручује из ваздуха.
Тренутно, нуклеарно оружје у вријеме рата испаљивало би се преко подморница, од којих је једна способна да испоручи 40 бојевих глава.
"Могли бисмо га допунити авионима, попут Тајфуна или Ф-35 који су способни да носе нуклеарне бојеве главе", објаснио је он.
Кларк се осврће и на ризик од тога да би руски предсједник Владимир Путин могао да нападне неку другу земљу након Украјине.
Он је истакао да су "Молдавија, Грузија и балтичке државе најрањивије".
"У Молдавији већ постоји отцијепљени регион у којем се говори руски", каже он, мислећи на Придњестровље и напомињући да је Москва раније тамо илегално стационирала трупе.
Што се Грузије тиче, он каже да мисли да би руске снаге могле да уђу ако продемократски протести наставе да буду ривали промосковској партији Грузијски сан.
Естонија, Летонија и Литванија су такође у опасности, напомиње он, преноси "Телеграф".
Владимир Путин је раније рекао да су балтичке државе дио природног царства Русије, подсјетио је Кларк.
"Што се тиче прве двије земље, плашим се да би Москва могла да узбуди мањине које говоре руски, а затим да прокријумчари трупе за нешто озбиљније. Литванија се граничи са Путиновим савезником Бјелорусијом и такође је у близини руске енклаве Калињинград", закључио је он.
.webp)
