Под окриљем религије и вјере учињени су поједини злочини. У Грчкој, почетком двадесетог вијека, огроман број људи је изгубио живот због монструозног понашања монахиње.
Према подацима изнијетим у емисији "Досије", страдало је минимум 177 људи, јер је толико тијела полиција успјела да пронађе, а неки процјењују да је тај број ишао чак и до 500. За смрт свих тих људи окривљена је једна жена, монахиња Маријам Сулакиотис.
Рођена је као Марина, око 1883. године у сиромашној породици. Једном приликом је у свом дому угостила монаха подвижника Матеја.
Причала је са њим и ријешила да се и она замонаши и посвети таквом начину живота. Неки сматрају да је Маријам била заљубљена у њега, док други вјерују да су били у романтичној вези, све до његове смрти.
Основали су заједно манастир Панагија у Кератеи. Постала је игуманија 1950. године, након монахове смрти. Наводила је многе вјернике да се одрекну имовине како би је поклонили манастиру, односно њој. Због тога је долазило до тужби и проблема са законом, али то нису биле једине оптужбе.
Године 1950. у манастир је упало 85 службеника и том приликом су пронашли на десетине изнемоглих жена и дјеце, а у шталама манастира су били посмртни остаци преминулих. Прозвана је у јавности "мајка Распућин", а полиција је прикупљала доказе како би је задржали у затвору.
Најгора од оптужби је била да су монахиње довеле до смрти око 150 дјеце. Сабласне приче су у том периоду изашле на видјело и шокирале јавност у Грчкој. Многи су умирали од неухрањености, туберкулозе, нервног слома или мноштва других болести услијед непрекидних мучења која су монахиње изводиле због вјерског фанатизма.
Према свједочењима, монахиње су биле изразито сурове према свима који су се у њега учланили. Маријам је негирала све оптужбе на свој рачун и изјавила да су људи дошли у манастир да спасу своје душе, а она им је у томе само помагала. Стекла је нечувено богатство, од око 150 хиљада долара и имала је око 300 некретнина. Утврђено је да је више од 500 вјерника завјештало сву своју имовину манастиру.
Осуђена је у три одвојена суђења, најприје на 26 мјесеци, затим на 10 година, а онда и на још 4 године. Осуђена је за смрт монаха, незаконито притварање, проневјеру и превару. Када је чула своју пресуду, рекла је "Имам чисту савјест пред Богом да сам извршила своју дужност пред овим слабим створењима која су ме оптужила за суђење".
Маријам је умрла у затвору 1954 у 71. години живота. Расправе о томе шта се тачно десило у овом манастиру наставиле су се и послије њене смрт. Манастир постоји и дјелује и данас.
(Курир)