Поводом преврата у Сирији, када је практично преко ноћи свргнут сиријски предсједник Башар ал Асад, за "Курир" је одлучио да говори један сиријски држављанин православне вјероисповијести.
Он је прије пар година, у вријеме када је привид мира био на снази у Сирији одлучио да напусти земљу из економских разлога како би себи обезбиједио боље услове за живот, испоставило се да је донио веома добру одлуку.
Отишао је у једну европску земљу и лијепо се снашао. Запослио се и добро му је тамо, али је веома разочаран и тужан због онога што се тренутно дешава у његовој домовини - Сирији.
Муњевити преврат и побједа побуњеничких и исламистичких снага га је дубоко разочарала, а највише га је заправо разочарала одлука сиријског лидера Башара ал Асада да напусти земљу тек тако, без икаквог одговора на оно шта се у земљи дешава и без икаквог отпора екстремистичким групама које су у блицкригу великом брзином заузеле један за другим градове: Алеп, Хаму, Хомс, Дару и на крају Дамаск.
Помоћ Русије, Ирана и Хезболаха овај пут је изостала.
Хезболах је разбијен и обезглављен у Либану у рату са Израелом, Русија растрзана због дешавања у Украјини и "кувања" на Кавказу, а Иран је одсјечен и предалеко да би уопште више могао да помогне.
Из безбједносних разлога и на његову молбу "Курир" не открива његов идентитет, нити мјесто у Сирији из којег долази, као ни земљу у којој тренутно живи.
Како каже, хришћани се у Сирији суочавају са све већим прогоном усред политике нових побуњеничких власти.
"Сиријска хришћанска заједница бори се са таласом ограничења и циљаног узнемиравања под новом владом коју предводе исламистичке фракције. Појавио се низ репресивних мјера које угрожавају живот хришћана у земљи. Ова алармантна ситуација, коју друштвени медији и међународни извјештаји углавном игноришу, оставила је многе хришћане у страху за своју будућност", каже он.
Додаје да је прво што су нове побуњеничке власти увеле била забрана божићних и других хришћанских прослава и јавно исказивање вјере.
"У току је намјера да се потисну хришћанске традиције и обичаји. Нова власт је наводно контактирала свештенике широм земље, уводећи строга ограничења током прославе Божића. Јавне молитве су забрањене, празнична окупљања исто, а било какви симболи Дједа Мраза или божићног весеља забрањени су у подручјима испред црквених врата. Ово ограничавање вјерских слобода означава велики суноврат у земљи која је дуго била позната по својој културној и вјерској разноликости", прича он.
Саговорник "Курира" упозорава да су у току покушаји присилне конверзије или исламизације хришћана. Тако, како каже у граду Хомсу и околним хришћанским селима, вође исламистичке групе Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС), врше притисак на хришћане да пређу на ислам.
"Током јавних састанака, њихови лидери отворено говоре да је ислам 'једина права вјера' покушавајући да пољуљају хришћанску вјеру код локалног становништва.
Он каже, да је већ било пљачки у православним и другим хришћанским храмовима као и скрнављења богомоља.
"Поступци насиља и скрнављења хришћанских богомоља су одједном ескалирали. У Дамаску су милитанти ХТС-а упали су у цркву Светог Ђорђа, прекинули су литургију и наредили свештенику да оде. Затим су опљачкали црквени сеф и кутије за донације, додатно уливајући страх међу вјернике. У православном мјесту Ал-Сукајлабија у Хами, новоизграђена црква Свете Софије је уништена, а њене рушевине опљачкане. Куће хришћанских породица у том граду су такође опљачкане", прича овај Сиријац даље.
Он додаје, да су у Алепу уведени нови кодекси облачења, гдје су жене хришћанке сада приморане да носе хиџаб што, како каже, представља директан напад на културни идентитет и личне слободе хришћанске мањине.
"Сиријски хришћани се осјећају напуштено и рањиво, живе у страху и изолацији. Упркос свом том мраку, на друштвеним мрежама се свима приказује илузија нормалности, док се замагљује пакао кроз који они тренутно пролазе. Људи не знају шта им доноси дан а шта ноћ, и све се то догодило и промијенило преко ноћи, одједном", упозорава он.
Како каже, питање положаја хришћана и осталих мањина у Сирији је тренутно маргинално питање, јер медији прате шири контекст сукоба.
"Стварност је јасна онима који је живе, а то је да је земља која је некада била мозаик култура и религија сада постала непријатељски расположена према свом хришћанском становништву", истиче саговорник који је говорио за "Курир" под условом анонимности.
Према његовом мишљењу, међународна заједница, организације за људска права и вјерске групе морају да примијете овај алармантан тренд и да се залажу за заштиту вјерских слобода у Сирији прије него што буде прекасно.
Он је послао снимак и фотографију православног храма у мјесту Сукајлабија које се налази у провинцији Хама.
На снимку се може видјети демолирана црква Свете Софије у Ал-Сукајлабији, оскрнављен олтар и уништен инвентар, а на фотографији поломљен крст - распеће са Исусом Христом.
Овај градић је настањен православним живљем и прије свргавања Башара ал Асада био је један од главних центара отпора џихадистима Ал Нусра фронта, групе која је настала од остатака некадашње Ал Каиде, а која је касније преименована у групу Хајат Тахрир ал-Шам.
Више пута је био мета артиљеријских напада и напада дроновима. Један такав напад извршен је само дан прије свечаног отварања новог (горепоменутог) храма Свете Софије, када је била генерална проба за отварање цркве.
Том приликом убијен је и рањен велики број окупљених вјерника.
Како су побуњеничке и исламистичке фракције освојиле Сирију, тако је дошао ред и на ове хришћанске православне градове.
Градски оци и свештеници били су приморани да разговарају са дојучерашњим непријатељима и да прихвате услове који су им наметнути. Нису имали другог избора.
Каква ће бити даља судбина тамошњег хришћанског становништва остаје нам да видимо, али вјерујемо да ће имати снаге и вјере да опстану и преживе у овим тешким временима док нека боља не дођу.
Хришћани представљају око 10 одсто становништва Сирије или близу 2 милиона становника. Од хришћанских заједница ту су највеће сљедеће цркве: Антиохијска грчка православна патријаршија (аутокефална црква-православци), Маронитска црква (источна католичка црква, признају папу), Света апостолска католичка Асирска црква Истока (хришћани истока), Сиријска православна црква (оријентална православна црква), Сиријска католичка црква (источна католичка црква, имају патријарха, али признају и папу), Јерменска апостолска црква (монофизити), Јерменска католичка црква (изашли из Јерменске апостолске цркве, признају папу) и бројне протестантске заједнице.
Највећи број хришћана живи у Хами, Дамаску, Алепу и Латакији.
Подсјетимо, предсједник Сирије, Башар ал Асад свргнут је са власти 8. децембра. У посљедњи час је успио да се евакуише авионом, наводно у пратњи руских обавјештајаца и да безбједно напусти Сирију у строгој тајности.
Офанзива џихадиста и побуњеника ХТС/ФСА/СНА и других фракција трајала је од 27. новембра до 9. децембра. Десетине хиљада људи је напустило своје домове под налетом нових господара.
Побуњеници су именовали новог привременог премијера Мохамеда ал Башира, промијењене су заставе на свим институцијама, уведен је полицијски час на улицама градова.
Порушене су бисте, статуе и спаљен гроб Хафеза ал Асада, спаљени портрети Башара ал Асада, Касема Сулејманија, Саједа Хасана Насралаха, ајатолаха Алија Хамнеија, итд.
Вођа џихадиста Абу Мохамед ал-Џолани побједоносно је ушао у Дамаск и помолио се у Умајидској џамији, дочекан као ослободилац.
Ипак, чини се да је Сирија далеко од мира. Израел је искористио својих пет минута и уништио све војне базе и опрему из Асадове ере, ушавши тенковима дубље у територију Сирије из правца Голанске висоравни.
Курди се на истоку спремају за најгоре, јер Турска не жели Курдистан на својим границама. Сада је судбина Курда искључиво у рукама Доналда Трампа и нове америчке администрације, а могуће је и поновно буђење још радикалније групе - Исламске државе.
Вјерске мањине, посебно хришћани, биће нарочито угрожени и предмет реваншизма у мјесецима пред нама.
