Русија и Украјина имале су три састанка на почетку сукоба на којима се проговарало о условима мира. То су били сусрети одржани у Бјелорусији, преко видео позива, као и у Истанбулу.
Разговори су пропали јер су се обје стране заробиле на бојном пољу, али су прије тога преговарачи израдили више нацрта уговора који је требао да гарантује будућу сигурност Украјине уз испуњавање неких од захтјева предсједника Владимира Путина, пише "Њујорк Тајмс", који је урадио исцрпну анализу тачака о којима се разговарало.
Новинари америчког дневника дошли су до низа докумената и разговарали са неколико десетина извора како би саставили слику преговора у тим првим данима сукоба.
Анализа докумената показује да су се двије стране сукобиле око нивоа украјинског наоружања, услова за потенцијално чланство Украјине у Европској унији и дијела украјинских закона о језику и култури које је Русија жељела да укине. Украјински преговарачи понудили су да одустану од чланства у НАТО и прихвате руску окупацију дијелова њихове територије. Међутим, они су одбили да признају руски суверенитет над њима. Русија, запањена жестоким украјинским отпором, чинила се отвореном за такав договор, али је на крају одустала од кључне компоненте: аранжмана који обвезује друге земље да стану у одбрану Украјине ако она икада поново буде нападнута.
"Тајмс" је објавио нацрте уговора од 17. марта и 15. априла 2022.године, који приказују супротстављене приједлоге и тачке договора обје страна, као и приватно саопштење на разговорима у Истанбулу 29. марта у којем је сажет предложени договор.
Украјина је направила значајан уступак: била је спремна да постане "трајно неутрална држава" која се никада неће придружити НАТО или да допусти страним снагама да буду базиране на њеном тлу. Чинило се да понуда одговора на суштинску Путинову жалбу - да Запад користи Украјину да уништи Русију.
Попис од седам тачака
Иако су двије стране учествовале на редовним видео састанцима након првог састанка делегација одржаног у Бјелорусији, нацрт уговора од 17. марта показује колико су остале удаљене у захтјевима. Украјина је од Русије тражила да пристане на међународне безбједносне гаранције по којима би друге земље, укључујући украјинске савезнике који би такође потписали споразум, стале у њену одбрану ако буде поново нападнута.
Украјина је жељела да се споразум примјењује на "међународно признате границе" Украјине, иако су руске снаге у том тренутку и даље покушавале да заузму Кијев. Са друге стране, руски тим је желио да Украјина и све друге потписнице споразума укину санкције против Москве које су увели од 2014. и да јавно позову друге земље да учине исто. Украјина је требало да уступи цели источни Донбас и признати Крим као дио Русије.
Попис од седам тачака био је окренут против украјинског националног идентитета, укључујући забрану именовања мјеста по украјинским борцима за независност. Нацрт је укључивао ограничења украјинских оружаних снага и броја тенкова, ратних бродова и борбених авиона које земља смије да има у свом арсеналу. Украјинци су били спремни да прихвате таква ограничења, али су тражили пуно веће границе.
Бивши високи амерички званичник који је био упознат с преговорима тврдио је да је Путин био итекако загријан за такав договор будући да су украјинске снаге жестоко одбијале руског непријатеља. Међутим, амерички званичници били су узнемирени условима. На састанцима с украјинским колегама високи званичник им је рекао:
"Тихо смо рекли: 'Разумијете да је ово једнострано разоружање, зар не?'"
Челници из Пољске, која је била рана и снажна заговорница Украјине, бојали су се да би Њемачка или Француска могле да покушају да увјере Украјинце да прихвате руске услове, а према једном европском дипломати хтјели су да спријече да се то догоди. У ту сврху, када се пољски предсједник Анџеј Дуда састао с челницима НАТО у Бриселу 24. марта, подигао је пред службеницима текст од 17. марта, тврди дипломата који је био присутан.
"Ко би од вас потписао?", питао је Дуда колеге. Нико се није огласио. Неколико дана касније, 29. марта, представници Русије и Украјине састали су се у истанбулској палати на Босфору. Некима су се разговори чинили као напредак подстакнут руским неуспјесима на бојном пољу.
У Истанбулу се чинило да Руси подржавају украјински модел неутралности и сигурносних гаранција, као и да стављају мањи нагласак на своје територијалне захтјеве. Након тога, главни руски преговарач Медински рекао је како украјинска понуда неутралности значи да је "спремна да испуни главне захтјеве на којима је Русија инсистирала свих протеклих година".
Украјина је сажела предложени договор у документу од двије странице који је назвала Истанбулски комунике, који никада није објавила. О статусу Крима требало је да се одлучи у периоду од десет или 15 година, при чему је Украјина обећала да неће покушати да врати полуострво силом. Зеленски и Путин лично су требали да се састану како би завршили мировни споразум и постигли договор о томе колико ће украјинске територије Русија и даље да окупира.
Руски званичници су у јавност послали различите сигнале о томе да ли је Кремљ заиста спреман да потпише споразум. Руси и Украјинци су се вратили на вишесатне преговоре путем видео позива, размјењујући нацрте уговора преко апликације "Воцап", рекли су преговарачи, пише "Њујорк Тајмс".
Почетком априла, након што се Русија повукла из предграђа Кијева, слике масакрираних цивила у предграђу Буча шокирале су свијет. За Украјинце се идеја да би њихова земља могла да постигне компромис с Русијом чинила даљом него икада. Ипак, Зеленски, који је посјетио Бучу 4. априла, рекао је да ће се разговори наставити.
"Колеге, разговарао сам с РА", написао је 10. априла украјински главни преговарач Давид Арахамиа у Воцасп поруци украјинском тиму.
"Разговарао је јуче сат и по са својим шефом."
"РА" је био Роман Абрамович, руски милијардер који је у разговорима играо улогу иза сцене. Његов "шеф" био је, свакако, Путин, који је позивао преговараче да се концентришу на кључна питања и брзо их разраде, написао је Арахамиа.
"Нисмо знали мисли ли Путин озбиљно", рекао је бивши високи амерички званичник листу о том догађају.
"Нисмо могли да закључимо јесу ли људи који су разговарали били овлаштени за то", додао је.
Један украјински преговарач рекао је како вјерује да су преговори били блеф с Путинове стране, док су их друга двојица описала као озбиљне. Дана 15. априла, пет дана након што је Абрамович јавио Украјинцима о састанку с Путином, руски преговарачи послали су нацрт уговора од 17 страница на сто свог предсједника. Преговарачи су се сложили да ће Украјина бити проглашена трајно неутралном иако ће јој бити дозвољено придруживање Европској унији.
Велики дио споразума "неће се примјењивати" на Крим и још један дио Украјине који ће се одредити - што значи да ће Кијев да прихвати руску окупацију дела своје територије без признавања руског суверенитета над њим.
Члан 5
Али остале су неријешене кључне тачке. Русија је хтјела да се домет испаљивања украјинских пројектила ограничи на 40 километара, док је Украјина желела 280 километара - довољно да погоди мете на Криму. Русија је још увијек жељела да Украјина укине законе који се односе на језик и национални идентитет, као и да повуче украјинске трупе у склопу прекида ватре.
Највећи проблем, међутим, појавио се у члану 5. У њему је стајало да ће, у случају још једног оружаног напада на Украјину, "државе гарант" које би потписале уговор - Велика Британија, Кина, Русија, Сједињене Државе и Француска - стати у одбрану Украјине. На ужас Украјинаца, дошло је до кључног одступања. Русија је убацила клаузулу да све државе гаранти, укључујући Русију, морају да одобре одговор ако Украјина буде нападнута.
То је значило да је Москва могла поново да нападне Украјину и затим да стави вето на било какву војну интервенцију у име Украјине. Био је то наизглед апсурдан услов који је Кијев одбацио као кршење договора.
"Након тога нисмо имали интереса да наставимо разговоре", рекао је један члан преговарачког тима.
Двије године касније још нема назнака да би Русија и Украјина могле да се врате за преговарачки сто. Чак и прије најновијег Путиновог захтјева уочи почетка швајцарског самита, стручњаци су рекли да је тешко да се замисли повратак на споразум о којем се разговарало 2022. године.
Украјина је одлучнија него икад у придруживању НАТО-у, а то је порука коју планира да истакне на скорашњем састанку у Вашингтону.
Стручњаци вјерују да би крај борби могао да буде "конфузно примирје". Марк Велер, професор међународног права са Кембриџа који се специјализовао за мировне преговоре, очекује да ће се водеће западне земље усредсредити на одбрану будуће борбене линије Украјине са Русијом.
