Гренланђани у уторак излазе на парламентарне изборе, а у фокусу предизборне кампање била је могућа независност највећег свјетског острва.
Законски прописи како се то може остварити већ постоје. Све гренландске главне политичке странке подржавају независност па се расправа углавном води око тога када, а не и треба ли, пресјећи везе с Данском.
Чланак 19 данског Устава омогућава влади да се одрекне дијела своје територије под условом да за то добије одобрење парламента.
"Генерално се сматра да би било могуће одрећи се дијела земље или тога да Гренланд постане независан без уставног амандмана и мијењања данског Устава", рекао је Фредерик Ваге, професор на Универзитету Јужне Данске.
Гренландски закон о самоуправи из 2009. "у основи дефинише план пута за независност", објаснио је он. У његовом чланку 21 наводи се да ће "одлуку о независности Гренланда донијети народ Гренланда".
Тада данска и гренландска влада морају договорити споразум, наводи се.
Споразум мора одобрити гренландски парламент, мора добити потпору на референдуму и бити склопљен уз пристанак данског парламента.
Дефиниција Гренланђана
"Независност Гренланда подразумијева да ће Гренланд имати суверенитет над гренландском територијом", наводи се у тексту.
Данска премијерка Мете Фредериксен понавља да "закон о самоуправи јасно наводи да ће будућност Гренланда дефинисати Гренланд и Гренланђани".
Чак је и амерички предсједник Доналд Трамп, обраћајући се Конгресу 4. марта, признао да "невјероватни народ" Гренланда има право на самоопредјељење.
"И ако тако изаберете, добродошли сте у Сједињене Америчке Државе", рекао је, обећавајући им да ће их учинити "богатима" и "сигурнима".
Закон о самоуправи не дефинише који би Гренланђани имали право гласа на референдуму о независности. То је подстакло расправе о гренландском држављанству и успостављању "регистра Инуита", који не би укључивао Данце.
"Људи који су колонизовали земљу не би смјели одлучивати желе ли наставити (колонизовати) или не", рекао је Пеле Броберг, лидер гренландске странке Налерак, која најотвореније заговара независност.
Али Јорген Албаек Јенсен, професор емеритус права на Универзитету у Архусу, рекао је да би било "јако, јако тешко" саставити такав регистар.
"Толико је мјешовитих бракова између Гренланђана и Данаца. Бисте ли требали бити напола Гренланђанин? Или четвртина Гренланђанин?", рекао је.
"Сјетим се закона из Нирмберга када то чујем", рекао је, реферишући се на антисемитске и расистичке законе нацистичке Њемачке.
Дугорочан пројекат
Правила за изборе за гренландски парламент, Инатсисартут, су јасна. Право гласа имају дански држављани који живе на Гренланду више од шест мјесеци. Седамнаест хиљада Гренланђана који живе у Данској не смију гласати на гренландским изборима, осим оних који су регистровани као студенти.
Како би појаснила ситуацију, гренландска влада у одласку у септембру је задужила комисију да припреми комплетну правну анализу свих аспеката процеса активације чланка 21.
"Комисија ће проучити и описати потребне кораке у процесу доношења одлуке и припремиће приједлоге за будући рад", објавила је влада.
Комисија би закључке требало да изнесе до краја 2026.
Ниједна од главних гренландских странака не планира покренути процес за проглашење независности прије тог рока.
"Једном када процес почне, трајао би најмање неколико година јер постоји толико практичних питања која ће требати ријешити прије него што добијемо независност", рекао је Албаек Јенсен, наводећи, међу осталим, односе с трећим земљама, укључујући САД.
"То је дугорочан пројекат", додао је Ваге.
"У Данској сигурно схватају да пуна независност неће бити остварена док је Трамп предсједник", истиче Ваге.
Испитивање јавног мњења које је крајем јануара провео институт Вериан показало је да 56 одсто Гренланђана подржава независност. Међутим, 45 одсто противи се независности ако би она довела до погоршања њиховог животног стандарда, преноси "Индекс".
