Велика Британија била је принуђена да напусти своју посљедњу афричку колонију острво Чагос и врати је Маурицијусу, што је изазвало бијес опозиционе Конзервативне стране у парламенту.
Дејвид Леми, британски министар спољних послова, подржао је споразум којим се острво враћа Маурицијусу, истичући да је тиме осигурана британско-америчка војна база на том острву - "Дијего Гарсија".
Упркос критикама конзервативних посланика, Леми тврди да споразум гарантује безбједност и стабилност кључне војне имовине.
Влада Уједињеног Краљевства објавила је одлуку о повратку острва Маурицијусу, чиме се завршава вишегодишњи спор око посљедње британске колоније у Африци.
У својој изјави пред парламентом, Леми је објаснио да је договор неопходан, јер је статус кво неодржив.
"То је кључно за нашу националну безбједност. Да нисмо осигурали посјед, изгубили бисмо базу" - навео је Леми.
Конзервативни посланици оштро су реаговали оптужујући владу да предаје "британску територију".
Ендрју Мичел, конзервативни "министар у сјени", изјавио је да влада “излаже британске интересе опасности у све несигурнијем свијету”.
Међународни суд правде прије пет година донио је савјетодавно мишљење у којем је осудио британску контролу над чагоским острвом, те истакао да би Уједињено Краљевство могло изгубити базу "Дијего Гарсија" и суочити се с кршењем међународног права, ако не пристане на договор.
Како наводе агенције, споразум омогућава повратак Чагосијанаца, које су Британци протјерали шездесетих и седамдесетих година 20. вијека и сматра се кораком према исправљању историјске неправде.
Британски министар спољних послова признаје да је начин на који су становници били присилно уклоњени био "дубоко погрешан", те да им договор омогућава повратак на родно тло.
Међутим, и овај аспект споразума изазвао је незадовољство, јер су становници, према неким изворима, били недовољно укључени у преговоре.
