Америчка војска је у нападу на иранска нуклеарна постројења користила шест бомби GBU-57A/B, које су познате и као "разбијачи бункера" (Bunker buster), али и 30 крстарећих ракета Томахавк.
Бомбе GBU-57A/B, званичног назива још и Масивни артиљеријски пенетратор (MOP), највеће су ненуклеарне бомба на свијету.
Ово прецизно навођено оружје тешко 13.600 килограма је коришћено јер једино оно може да пробије ирански подземни комплекс за обогаћивање нуклеарног горива Фордоу, укопан дубоко у планину.
Бомба "разарач бункера" од скоро 15 тона била је вјероватно потребна за уништење посљедњег нетакнутог нуклеарног објекта у Ирану, а само су САД посједовале такву бомбу.
Овако снажно оружје - највећа ненуклеарна бомба у арсеналу САД - било је потребно јер је циљ, постројење за обогаћивање нуклеарног горива Фордо, изграђен око 90 метара унутар планине близу града Кома, два сата јужно од Техерана.
Тешка експлозивна бомба позната је као GBU-57A/B Massive Ordnance Penetrator, а дизајнирао ју је Боинг за Ваздухопловне снаге Сједињених Држава. Њена огромна тежина значи да може бити испоручена само са стелт бомбардером Б-2 Спирит — авионом који израелске ваздухопловне снаге не посједују.
Развој ракете коштао је америчку војску преко 500 милиона долара, а изграђена је према спецификацијама које би омогућиле продор довољно дубоко у постројење Фордо да уништи нуклеарне центрифуге у комплексу, према извјештају Wall Street Journala из 2013. године, који је тада навео да је 20 бомби произведено за америчку војску.
"По тежини и кинетичкој сили, ГБУ-57А/Б Массиве Орднанце Пенетратор је дизајниран да продре на одређену дубину у земљу прије него што експлодира. Зато се ови разарачи бункера зову Пенетратори. Они продиру у земљу прије него што експлодирају. Експлозија је стратешки одложен", рекао је Џон Спенсер, предсједник студија урбаних ратова на Институту за модерни рат на Војној академији Вест Поинт.
