Портпарол америчкој Стејт департмента Метју Милер изјавио је да Сједињене Америчке Државе неће оклијевати да уведу санкције Грузији због Закона о транспарентности страног утицаја који је јуче ступио на снагу након што га је потписао предсједник парламента Шалва Папуашвили.
Милер је на конференцији за новинаре рекао да су САД "веома забринуте због закона који помјера Грузију са њене демократске путање и који би могао да стигматизује цивилна друштва и угуши слободу окупљања и говора".
Он је подсјетио да је амерички државни секретар Ентони Блинкен најавио свеобухватно разматрање односа са Грузијом, што ће потенцијално угрозити милионе долара које та земља добија од САД, као и нову визну политику која ће ускоро ступити на снагу, објављено је на сајту Стејт департмента.
Према закону који је јуче ступио на снагу у Грузији, од НВО које примају више од 20 одсто финансирања из иностранства захтијеваће се да се региструју као "агенти страног утицаја".
Влада Грузије тврди да је тај закон неопходан како би се сачувала транспарентност и спријечило да се земља увуче у конфликт са Русијом.
Док заговорници закона истичу да ће он побољшати транспарентност медија, његови противници тврде да ће његово усвајање нашкодити шансама Грузије да се учлани у ЕУ и НАТО.
Противници грузијски закон пореде са руским Законом о страним агентима, који је усвојен 2012. године. Међутим, оба закона веома личе на амерички Закон о регистрацији страних агената из 1938. (ФАРА), који такође захтјева од ентитета који примају новац из иностранства да објаве изворе финансирања.
За разлику од америчког еквивалента, грузијски закон је либералнији и само предвиђа новчане казне у случају кршења, за разлику од ФАРА, гдје прекршиоцима пријети и до пет година затвора у појединим случајевима.
Усвајање закона пратили су масовни протести опозиције и грађана.
