Бивши агент тајне службе Пол Лендис открива нови детаљ за који појединци наводе да подрива "теорију о једном метку".
Шест деценија касније, испливали су нови детаљи у једном од најпроучаванијих догађаја у америчкој историји: атентату на предсједника Џона Ф. Кенедија.
Пол Лендис, осамдесетосмогодишњи агент тајне службе који је присуствовао предсједниковој смрти из непосредне близине, пише у мемоарима који би ускоро требало да буду објављени да је узео метак из аутомобила након што је Кенеди упуцан и да га је потом оставио на носилима бившег предсједника у болници.
То би могло да дјелује као миноран детаљ у случају који брижљиво претресан још од 1960-их и за који је влада израдила исцрпан извјештај.
Али за појединце који су провели деценије проучавајући и најситнији доказ, Лендисово свједочанство је крупан и неочекиван развој догађаја.
Завјере око тога колико је стријелаца учествовало, ко је на крају одговоран и колико је метака заправо погодило предсједника нагомилале су се у деценијама послије атентата.
Идеја да се праве чињенице случаја разликују од званичне верзије првобитна је теорија завјере у савременој америчкој историји, а према неким историчарима, ово убиство је заправо представљало семе из ког је исклијало опште неповјерења у владу.
У зависности од тога како на то гледате, Лендисова прича или не мијења ништа или мијења све.
Његова књига "Посљедњи свједок" засигурно ће додатно потпирити бескрајну националну опсесију атентатом.
"Ово је заиста најзначајнија новост о атентату још од 1963. године", каже Џејмс Робеналт, историчар и стручњак за Кенедија, који је сарађивао са Лендисом на припреми његовог излажења у јавност.
Нови детаљи у старом случају
Примарне чињенице о атентату на Кенедија су, до овог тренутка, већ добро познате и утврђене. Кабриолет који је возио предсједника Кенедија, прву даму Џеки Кенеди и тексашког гувернера Џона Коналија Млађег и његову жену, пролазио је 22. новембра 1963. године кроз Дили плазу у Даласу кад су одјекнули пуцњи.
Кенеди је погођен у главу и врат, а Конали у леђа. Обојица су хитно превезена у оближњу болници Паркленд меморијал, гдје је Кенеди проглашен мртвим. Гувернер је преживио.
Извјештај Воренове комисије, резултат владине истраге о убиству, идентификовао је Лија Харвија Освалда као јединог стријелца.
Балистички докази помогли су да се поткријепи овај закључак.
Освалд је упуцан и убијен убрзо након атентата док се налазио у полицијском притвору.
Извјештај је такође закључио да је један једини метак прошао кроз Кенедија и погодио Коналија нанијевши обојици истовремено неколико повреда, што би објаснило како је један стријелац могао да изврши напад.
Овај налаз постао је познат као "теорија о једном метку" или "теорија о магичном метку".
Комисија се делимично ослонила на чињеницу да је метак касније пронађен на Коналијевим болничким носилима. У оно вријеме, нико није знао одакле се он ту створио.
Комисија је на крају закључила да је метак испао из тијела док су љекари журили да помогну Коналију.
Они који сумњају у званичан извјештај о истрази одавно су опсједнути идејом о једном метку, јер не могу да повјерују да је он могао нанесе толике повреде двојици људи.
Лендисово свједочанство одјекнуло је као бомба не само зато што доноси нове информације из прве руке већ и зато што, по неким мишљењима, компликује теорију о једном метку.
На дан атентата, Лендис, који је тада имао 28 година, имао је задатак да чува Џеки Кенеди.
Кад је експлодирало насиље, он се налазио свега неколико корака од предсједника Кенедија и видио је бруталан погодак у његову главу.
Услиједио је апсолутни пандемонијум.
Оно што је Лендис урадио сљедеће деценијима није испричао никоме, сем неколицини људи од највишег повјерења.
У интервјуу за Њујорк тајмс, Лендис каже да је, након што је колона возила стигла у болницу, примјетио метак заглављен у Кенедијевом аутомобилу иза мјеста на ком је сједио предсједник. Покупио га је и стрпао у џеп.
Убрзо потом, према његовом присјећању, налазио се у соби за хитан пријем са предсједником Кенедијем, гдје каже да је оставио метак на предсједниковим носилима да би доказ отишао даље заједно са његовим тијелом.
"Није био присутан нико да обезбиједи мјесто и то ме је веома, веома бринуло", рекао је Лендис за Тајмс.
"Све се дешавало пребрзо. А ја сам се плашио - то је био доказ, то сам одмах сватио", додаје он.
"И то веома важан доказ. А ја нисам желио да он нестане или да се загуби."
Лендис никада није изашао у јавност са овим конкретним доказом и иако је подносио извјештаје и давао исказе непосредно послије самог догађаја, Воренова комисија га никада није саслушала.
Он то никад није забиљежио ни у једном званичном извјештају.
"Био је неиспаван, од њега се и даље очекивало да ради, и патио је од тешког посттрауматског стресно поремећаја", каже Робеналт за BBC.
"Потпуно је заборавио на тај метак", рекао је Робеналт, који је провео много времена интервјуишући Лендиса о ономе чега се сјећа и недавно је написао чланак за Венити фер у којем је деконструисао откриће.
"Био је потпуно удубљен у огромна дешавања која су се одвијала око њега."
Годинама је избјегавао да чита о атентату или теоријама завјере које је овај изродио - све док није преломио да је спреман да исприча своју причу свијету.
Мистериозни метак
Они који су читали Лендисово свједочанство извукли су друге закључке из њега - прича поставља једнако много нових питања баш као што даје потенцијалне одговоре.
Робеналт је за BBC рекао како вјерује да ово свједочанство подрива теорију о "једном метку".
Лендис сада сматра да је метак који је он пронашао у аутомобилу онај који је завршио на Коналијевим носилима. Он вјерује да је метак који се зарио плитко у Кенедијева леђа испао у аутомобилу.
Ако је у праву, каже Робеналт, Конали и Кенеди можда нису погођени једним метком. Он чак вјерује да би то могло поново да пробуди скептицизам у то да је Освалд дјеловао сам.
Ако није један метак изазвао повреде код обојице, Робеналт се пита у исцрпном чланку за Венити фер (Vanity fair), да ли је Освалд могао да испали оба хица толико брзо пушком коју је користио?
Лендис, међутим, такође има озбиљне скептике, међу којима и колегу који је био још један директан учесник тога дана.
Клинт Хил, агент који је славно скочио на задњи дио Кенедијевих кола да би заштитио предсједника, не вјерује у Лендисово свједочанство.
"Ако погледате све доказе, исказе, ствари које су се десиле, то се не уклапа", каже Хил за НБЦ њуз (NBC News).
"Мени нема никаквог смисла да је покушао да остави метак на предсједниковим носилима."
За Џералда Поснера, истраживачког новинара и аутора књиге "Случај закључен: Ли Харви Освалд и атентат на ЏФК-а", Лендисова прича заправо поткрепљује теорију о "једном метку".
"Људи сада знају како је метак завршио на Коналијевим носилима", каже он.
Поснер каже да "његово свједочанство мора да се схвати озбиљно", али и сумња у поузданост Лендисовог сјећања послије скоро шест деценија.
На примјер, Поснер указује на интервјуе са људима из собе за хитан пријем који су били са Кенедијем у болници Паркленд.
Нико не помиње да је Лендис био присутан, каже он.
А чињеница да се Лендис никада није огласио поставља питања о његовим поступцима тога дана, каже Поснер.
"Ипак, он би могао да говори ствари које су нетачне, али суштина коју тврди, 'видео сам метак, узео га, ставио у џеп и оставио га у болници прије него што сам отишао', она је или истина или није", каже Поснер.
Да ли Лендис отвара нову мистерију или просто потврђује постојећу чињеницу скоро да је небитно.
Ово је, на крају крајева, атентат на Кенедија, а Лендисово откриће ће осигурати још низ година расправе и вивисекције једне од највећих америчких националних траума.
"Хоћете ли га разријешити на свачије стопроцентно задовољство? Нећете", каже Поснер.
"То је случај који, за већину људи, никад неће бити закључен."
