Заједница Бекташа, чији се свјетски центар налази у Тирани, тражи од Албаније посебан статус попут Ватикана у Италији, а најаве албанског премијера Едија Раме, да ће у блиској будућности објавити планове у вези са тим захтјевом, изненадиле су поглавара ове заједнице Хаџи Деде Баба Едмонда Брахимаја.
Он је у изјави за "Косово онлајн" потврдио да од државе траже посебан статус и навео да су Бекташи у Албанији регистровани као невладина, непрофитна организација.
"Желимо да нам албанска држава одобри посебан статус попут Ватикана у Италији. Ми то заслужујемо, то заслужује наша заједница. Како је рекао Папа Јован Павле Други, без Бекташа не би било Албаније. Замислите колико је бекташизам био важан за ову земљу. Овдје, у нашем центру, имамо 35 хектара површине. Ово је свјетски центар Бекташа. Желимо посебан статус. Ту нема ништа лоше. Ми то морамо да ријешмо као Албанци, не смијемо да чекамо да странци дођу и ријеше то умјесто нас", рекао је Баба Монди.
Према његовим ријечима више од педесет посто становништва Албаније су Бекташи, што потврђује студија коју је урадила та заједница.
"Урадили смо једну књигу о географској распрострањености наших вјерника у Албанији, коју ћемо објавити и показати међународним институцијама и нашим вјерницима да би се знало ко су Бекташи. Она ће показати које су то области гдје се налазе бекташи. Код нас је било 113 текија, и 1.100 турбета. То су за нас била света мјеста. Сви су верификовани и биће обиљежени на мапи, да их види цијела Албанија и цијели свијет. Ми Бекташи се трудимо да будемо фактор мира, какви смо били и какви ћемо увијек бити", каже Баба Монди.
Баба Монди сматра да проглашење бекташког центра за државу, каква је Ватикан, нема препрека чак ни територијалних, јер имају велике посједе у Албанији. Наглашава и то да се за већим дијелом имовине која им је одузета у вријеме комунизма, захтјева пред овдашњом Агенцијом за реституцију.
Бекташка заједница, када јој је рад у Турској забранио Мустафа Кемал Ататурк, у Албанију се преселила прије једног вијека. Званично је призната 1920. године на конгресу у Лушњи којим је успостављана албанска држава. Касније 1930. године Ахмет Зогу је посебним декретом дозволио успостављање свјетског центра Бекташа у Тирани. Њени чланови су били многе истакнуте личности попут књижевника Исмаила Кемалија, али и донедавног предсједника Иљира Мете. Албанија је Дан Новруза, њаважнији празник Бекташа, за државни празник прогласила 1992. године.
Бекташи су исламски дервишки ред, братство које слиједи учење Хаџи Бекташа Велија, анадолијског мистика и дервиша из 13. вијека. Током османског периода покрет био је веома утицајан међу јаничарима и ширио се на Балкан, највише у Албанији. Конзервативни муслимани шиити и сунити сматрају их јеретицима и сектом. Бекташа има и на Косову, у Сјеверној Македонији као и у још 31 земљи, преноси РТ Балкан.
.webp)
