Хировите силе природе не престају нас подсјећати на то колико смо крхки и рањиви. Суочени с њеном снагом – потресима, поплавама, пожарима, олујама, сушама и вулканским ерупцијама – бивамо присиљени на понизност коју често заборављамо у привиду свакодневне безбједности.
Нови подсјетник на ту непредвидиву моћ природе долази из дубина Тихог океана.
Активирао се подморски див
Стотине километара од обале америчке савезне државе Орегон, знаке узнемирености показује огроман подморски вулкан ширине 1,6 километара, упозоравају амерички научници.
Вулкан Axial Seamount, смјештен 1,4 километра испод површине океана, налази се на подручју гдје се магма из Земљине унутрашњости пробија кроз кору. Иако су овакви вулкани чести на океанском дну, Аксиал лежи уз гребен Хуан де Фука, гдје се двије велике тектонске плоче непрестано размичу, стварајући снажан притисак испод површине.
Нагли пораст броја потреса сугерише да се испод Аксиала гомила магма, што би могло узроковати ерупцију, тврде научници са Regional Cabled Arraya, пројекта који води Универзитет у Вашингтону.
- Тренутно биљежимо стотине потреса сваки дан, иако још нисмо на нивоу који је претходио задњој ерупцији. Могуће је да ће вулкан еруптирати већ крајем ове године или почетком 2026., али исто тако може бити и сутра. Врло је непредвидив - рекао је професор Вилијам Вилкок.
Посљедња ерупција била 2015.
У априлу 2015. Аксиал је произвео чак 10.000 потреса у једном дану, док је лава тада прекрила око 40 километара квадратних морског дна. Овај процес формирао је калдеру – велику удубину у коју се слијевају микроорганизми и други облици живота, опстајући захваљујући минерално богатим изворима.
Из тих извора избијају облаци микроскопских честица, познати као “snowbloweri”, а иако магма понекад уништи локални екосистем, опоравак је запањујуће брз.
- Три мјесеца након ерупције, биљни и животињски свијет се опоравио - рекла је водитељка пројекта Деби Кели.
Кели додаје да ова открића показују како живот може успијевати и у најекстремнијим условима, те да подморски вулкани можда имају кључну улогу у развоју живота у океанима.
Иако локалне морске животиње осјећају подрхтавања, људи на копну нису у опасности, нити ће се изнад мора појавити облаци пепела. Аксиал Симонт, каже Кели, идеалан је за научна посматрања јер његове ерупције нису експлозивне. Овај пут, планира се да се ерупција први пут преноси уживо, што би био иисторијски тренутак.
Научници су тек недавно успјели директно посматрати једну подморску ерупцију – у априлу ове године код обале Костарике – када су свједочили избијању ужарене лаве и уништењу локалног екосистема.
Још занимљивије, истраживање Аксиала открило је да тајминг ерупција зависи не само од подземних сила, већ и од кретања планета. Све три претходне ерупције десиле су се почетком године, када је Земља најудаљенија од Сунца. Вјерује се да гравитацијски утицај Мјесеца, који изазива плиме и осјеке, додатно притиска вулкан и потиче пуцање магматске коморе.
.webp)
