Трговци би имали обавезу да осим цијене на акцији прикажу и претходну најнижу цијену која је важила за конкретан производ у периоду који није краћи од 30 дана. Циљ је да се спријече продавци да поскупљују артикал прије снижења и обмањују грађане о износу попуста. То би значило да роба мјесец дана прије почетка попуста или сезонског снижења мора бити истакнута по истој цијени.

Ово правило предвиђено је директивом ЕУ, а њену имплементацију у наше законодавство предложио је дио чланова Радне групе која се тренутно бави измјенама Закона о заштити потрошача. Недавно су се завршили "црни петак" и "црни новембар", а ускоро почиње зимско сезонско снижење, које према закону стартује између 25. децембра и 10. јануара. Већ смо навикли да трговци оглашавају попусте од 10 до чак 70 одсто, али у реалности је мало правих појефтињења, а много маркетиншких трикова.

У удружењима потрошача кажу да се грађани, између осталог, највише жале управо на лажне попусте, када трговци прво поскупе робу за 20 до 30 одсто прије акције, а када она почне огласе да је за толико процената појефтинила. Сада је Законом о трговини забрањено оглашавање привидних снижења роба или услуга, ако је ранија цијена неистинито приказана или је роба била понуђена по ранијој цијени у занемарљиво кратком периоду.

Овдје је кључна формулација "у занемарљиво кратком периоду", што је широк појам који омогућава трговцима да примењују лажне попусте. Имплементацијом директиве ЕУ управо би се спријечила та непоштена пословна пракса.

- Надамо се да ће бити усвојени прописи из тог европског акта, јер би се тиме смањила могућност да трговци обмањују потрошаче привидним снижењима - каже Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије. - Таква врста манипулације, поскупљивање производа непосредно прије снижења, да би се онда огласило појефтињење, тешко се уочава. То захтијева да грађани у дужем периоду прате цену производа који их занима. Ипак, има све више едукованих потрошача који примећују такве трикове и пријављују.

Како објашњава, и сада ово представља прекршај, ако би тржишна инспекција утврдила такво понашање трговца, али недостаје њихов надзор. Они имају право увида у књиге и могу да провјере како су цијене мијењане. Ако је нивелација рађена кратак период пред оглашавање попуста и цијене су подигнуте, па су онда приказане као снижене на некој акцији то је кршење одредаба Закона о трговини. Наравно, усвајање европске директиве би ријешило овај проблем на једноставнији начин. Уколико се акт ЕУ не имплементира сада, Србија ће, свакако, у наредном периоду морати да се усклади са прописима ЕУ који се тичу заштите потрошача, а тиме ће бити обухваћена и посебна правила о истицању цијена током попуста.

КАЗНЕ ИДУ И ДО ДВА МИЛИОНА ДИНАРА

Актуелним Законом о трговини у Србији је прописана прекршајна одговорност у случају да се трговац не придржава услова за оглашавање снижења цијена. Уколико инспекција то утврди, слиједи захтјев за покретање прекршајног поступка против продаваца. Казна се креће од 500.000 до два милиона динара за правно лице, као и 50.000 до 150.000 динара за одговорно лице.

С обзиром на то да ускоро почиње зимско сезонско снижење, Драгић каже да је важно да купци знају да уколико је оглашен највећи проценат снижења, на пример 50 одсто, онда најмање једна петина производа мора да буде обухваћена тим попустом.

- Ако је понуђена роба у занемарљивој количини или са циљем да се потрошач наводи на куповину друге врсте производа, онда је то прекршај - објашњава наш саговорник.

Како истиче, понуђена роба сада на сезонском снижењу треба да буде из зимске и јесење колекције, а не љетње. Он каже да када потрошачи уоче било коју злоупотребу то могу да пријаве тржишној инспекцији или организацијама за заштиту потрошача, али главни савет купцима је да буду опрезни како би избегли преваре трговаца. Често се дешава да је цена неког производа на акцији снижена само за неки динар, што посебно нервира потрошаче, међутим то не представља прекршај.

Сезонско снижење у Србији се оглашава два пута годишње и траје најдуже до 60 дана. Зимско почиње између 25. децембра и 10. јануара, а летње мора да стартује од 1. до 15. јула. Законом о трговини раздвојене су врсте продајних подстицаја. Постоји јасна разлика између сезонског снижења, распродаје и акцијске продаје. За све ове врсте подстицаја, осим за акције које трају до три дана, продавац је обавезан да истакне стару и нову цијену.

Распродаја може да се организује само у случајевима када трговац затвара неки малопродајни објекат, престаје са радом или продајом одређене робе, а то не може да учини онај који редовно послује. Акцијске продаје не могу да трају дуже од 31 дана на одређени производ.

Пратите нас и путем Вибера