У зависности од производа, на декларацијама артикала мора да пише "употребљиво до" или "најбоље употријебити до". Поставља се питање по чему се разликују та два термина и квалитет прехрамбених производа, којима је због приближавања истека рока најчешће снижена цијена.
Уколико се неки производ нуди са великим попустом, то најчешће значи да му ускоро истиче рок употребе. Обавеза трговаца је да видно обиљеже када рок истиче.
Весна Перинчић из Републичке уније потрошача истиче да рок важења истакнут на амбалажи прописује произвођач и да је у датом року артикал исправан за коришћење и конзумацију, осим у случају оштећења производа под условом да то утиче на сам производ.
"Ако је роби истекао рок, она се не може даље употребљавати, већ се поступа у складу са законом и процедурама за уништавање хране биљног или животињског поријекла од стране лиценцираних фирми за то", каже Перинчићева.
У зависности од робе, на декларацијама мора да пише "употребљиво до" или "најбоље употријебити до". "Употребљиво до" стоји на намирницама које не смију да се користе послије наведеног датума због микробиолошке неисправности.
"То су лако кварљиве намирнице, млијеко, јаја и месо, а имамо и ознаку 'најбоље употријебити до' која се користи за све остале производе који могу да се користе и након тог рока, али мијењају нека карактеристична својства. То су кекс, тјестенине, чоколада, чајеви, кафа, брашно, пиринач. Оно што је за потрошаче битно јесте да уколико производ има ознаку 'најбоље употријебити до', онда могу да га користе и послије тог рока, али тај производ не смије да се нађе у промету", наводи Перинчићева.
Обавезно мљевење меса на лицу мјеста
У продавницама, поред изложеног свјежег меса мора да стоји декларација са подацима о томе гдје је произведено, датум клања и рок употребе. У витринама не би смјело да се налази мљевено месо, већ трговац мора да га самеље на лицу мјеста.
Трговци овај пропис често заобилазе тако што мљевено месо продају под називом "смјеса за ћевапе и пљескавице".
.webp)
Бојан Станић из Привредне коморе Србије истиче да је јако битно да производи којима је истекао рок више не могу бити у промету у малопродајним објектима.
"С друге стране, постоји могућност да купите одређени производ, да је он у року трајања, а да више није за употребу. Ту се нешто десило у зависности како је био складиштен, како се чувао у расхладним витринама, када потрошачи имају право да се жале на такав производ и да добију одређену компензацију", додаје Станић.
У иностранству су рокови за коришћење замрзнутог меса краћи него у Србији па га неки трговци купују пред истек рока по багателним цијенама. Могу да га продају, али потрошач о томе мора да буде обавијештен.
Месо и јаја опасност, воће и поврће нису
Према ријечима директора Института за општу и физичку хемију, Стевана Благојевића, месо када промијени боју значи да је дошло до оксидације и да није за употребу.
"Воће и поврће није ни близу тако опасно као месо. Бактерије су дио воћа и поврћа, оне живе с њима. Друго, ударци код воћа утичу на то да бактерије дођу на то мјесто. Мало исијечете ножем и готово. Опасност представљају јаја и млијеко. Млијечни производи имају бактерије које доводе до врења, па млијечни производи када прође рок се укиселе и није погодна пе-ха вриједност за јело", каже Благојевић.
Додаје да јаја прије свега могу имати салмонелу, али да се и по боји може процијенити да ли су добра, јер ако је сјајна љуска, то обично значи да су свјежа.
"Замрзавање хране је један од најмодернијих начина чувања производа. Посљедњих 20-30 година је то постао један од најбезбједнијих начина чувања хране. Замрзавање хране на минус 18 је оно што је и за 'судњи дан'. Тако да је то најбезбједнија храна", истиче Благојевић.
Гост Београдске хронике објашњава да шећер, со, брашно и остале суве намирнице трају јако дуго, јер су суве, немају влаге, а када нема влаге нема бактерија које нападају храну, тако да нам могу стајати затворене и неколико година без проблема.
