Smajlovićeva je ukazala da se pitanje Kosmeta rješava u okviru pitanja ko dominira svijetom i može li Zapad da pokaže svima da može sasvim sigurno da pobjedi Rusiju na Balkanu kada je riječ o tome ko ima više uticaja na tom području.

Ona je naglasila da je 24. februar 2023. godine, koji je Zapad predočio kao najnoviji rok za dogovor Srbije i samoproglašenog Kosova, važan jer postoji teorija da ako Zapad natjera Srbiju da prihvati postojanje Kosova kao nezavisne države, onda su izbili argument za akciju u Ukrajini koja je počela 24. februara 2022. godine, ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu.

- Onda bi rekli:"Nije tačno da smo mi kršili međunarodno pravo, evo sve je čisto na papiru. Oni su se dogovorili. To je, ipak, bio izraz težnji oba naroda" - rekla je Smajlovićeva.

Ona je naglasila da to nije bio izraz težnji oba naroda, već su prekršeni suverenitet i integritet tadašnje SRЈ, kao i da Srbija mora da se bori da to dokaže.

- Da se borimo i dokažemo da se Kosovo odvojila nasilnim i bespravim činom. To je naš važan međunarodni argument - rekla je Smajlovićeva za RTS.

Ona je naglasila da Beograd u tom smislu mora da pokaže neku konsekventnu liniju i da da se u slučaju Ukrajine drži isto kao prema svom sukobu.

- Istovremeno, moramo da nađemo način da kažemo Amerikancima da mi nećemo da učestvujemo u tom ratu na njihovoj strani, čak ni uvođenjem sankcija Rusiji i da hoćemo da ostanemo neutralni - rekla je Smajlovićeva.

Ona je ukazala da za Srbiju predstavlja stvarnu opasnost da pet zemalja članica EU koje do sada nisu to učinile priznaju nezavisnost samoproglašenog Kosova.

- Јa ne znam šta je naša pozicija ako ovih pet zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo u EU i četiri u NATO priznaju. To bi bio za nas žestok pritisak. Dok god oni ne mogu da nagovore svoje članice da priznaju Kosovo – meni se čini da Srbija nije pod tako strašnim pritiskom. Ona jeste pod žestokim pritiskom, ali ovo će da iskomplikuje - zaključila je Smajlovićeva.