Најновији подаци из релевантних европских извјештаја показују да је тржиште половњака у Европској унији (ЕУ), када је ријеч о продајним резултатима, на готово истом нивоу као и прошле године.

Према подацима сајта Аутовиста24, у првом кварталу ове године број продатих половњака порастао је за 0,6 одсто у односу на прво тромјесечје 2024. године, што је близу 1,64 милиона јединица.

"Купци се и даље већински опред‌јељују за моделе са бензинским или дизел моторима, док електрични половњаци биљеже осјетан пад вриједности и продају се знатно спорије. Истовремено, податке које је изнијела компанија 'Ауто1 Гроуп' и њиховом индексу цијена, у априлу ове године просјечна вриједност половних возила порасла је за 2,8 одсто у поређењу са истим мјесецом прошле године, што представља највиши мјесечни скок још од јуна 2023. године", наводи се у истраживању.

Додаје се да је од почетка године, а према анализи "Ауто1 Гроуп" цијена половњака у Европи порасла у просјеку за пет одсто. Подаци споменуте компаније указују да је раст цијена половњака посљедица више фактора, а као један од главних разлога наводи се поскупљење нових возила и континуирана тражња за половним аутомобилима.

"Највећи раст цијена забиљежен је код економичних модела компактне класе, док је код СУВ модела ситуација нешто стабилнија. Електрична возила, са друге стране, иако све бројнија у понуди, и даље биљеже блажи раст цијена због слабије потражње и сумњи купаца у њихову дугорочну вриједност", наводи се у анализи Ауто1 Гроуп.

Када је ријеч о паду вриједности возила у априлу, извјештај портала Аутовиста24 указује на резидуалне вриједности половних возила, односно вриједност аутомобила послије три године употребе, које настављају да опадају широм Европе.

"У Аустрији је, примјера ради пала на 47,7 одсто, у Њемачкој на 47,6 одсто, док је у Швајцарској износила само 43,7 одсто", наводи се у анализи.

Такође, указује се да су у Швајцарској половњаци стари до три године задржали свега 38,2 одсто почетне вриједности, а да у Њемачкој она износи 37,3 одсто.

Када је ријеч о хибридним возилима, указује се да они показују "већу отпорност", са вриједностима близу 49 одсто у обје наведене државе.

Заједнички истраживачки центар Европске комисије (ЈРЦ) представио је недавно извјештај који показује да су већина половних возила, која мењају власника у ЕУ, стара између 8 и 15 година.

Такође, истраживање је потврдило да су старија дизел возила и даље најзаступљенија у промету, нарочито у земљама Централне и Источне Европе.

ЈРЦ је навео и да је један од кључних трендова у 2025. години снажно присуство прекограничне трговине половним возилима.

Из Западне Европе, прије свега Њемачке, Француске и Белгије, извози се и даље велики број аутомобила ка земљама као што су Румунија, Пољска, Бугарска и Мађарска, али и даље ка тржиштима Балкана, међу којима је и Србија.

"У том ланцу, аутомобили који више не задовољавају еколошке или техничке стандарде у земљама извозницама налазе 'други живот' на тржиштима гд‌је је куповна моћ становништва мања. Подсјетимо, сваке године у Србију се увезе преко 130.000 половних аутомобила", наводи се у истраживању које је објавио сајт Половни аутомобили, преноси Тан‌југ.

Како се истиче, тржиште половних аутомобила у ЕУ остаје кључно за милионе грађана, док нове технологије, као и строжи прописи и напори да се смањи емисија штетних гасова од саобраћаја, обликују будућност аутомобилизма, половњаци још дуго "неће сићи са европских друмова".

За домаће тржиште, ови трендови значе и нове изазове, јер је реално очекивати да ако се у Европи настави тренд раста цијена, да и српски купци ће осјетити те негативне ефекте, поготову ако се узму у обзир и остали трошкови приликом увоза половњака, међу којима су транспорт, шпедитерске услуге и "унутрашње" дажбине.

Пратите нас и путем Вибера