"Сличне информације стижу и из остатка Европе, из сусједне Мађарске скоро идентичне. Имају до 50 одсто губитак, а преживјеле пчеле су слабије него што би пчелари вољели. У САД се већ пријављују губици већи од 50 одсто", наводе у овој организацији.

Наиме, како прецизирају, оно што се може запазити на пчелињацима у Србији јесте велики проценат слабих друштава међу преживјелима, док у угинулим друштвима углавном има хране.

"Од могућих узрока угинућа издваја се недостатак полена прошлог љета, прије и током периода одгајања зимских пчела. Затим, вароа која је у многим крајевима ове године причинила знатне штете (у периоду суше штете су и веће), мада је било и крајева гдје није пријављена њена већа инвазија."

Пријетња од ноземозе

На крају, али вјероватно не и на посљедњем мјесту, први извјештаји који стижу указују на то да је ноземоза присутна у значајнијем обиму.

"Иако је битан фактор, мало јој се пажње посвећује генерално. Благе зиме погодују ноземози, јер температуре од око -20 степени уништавају споре на саћу и у меду ван клубета и тиме смањују инфективност током прољећног развоја. Проблеми са њом током овог прољећа се тек могу очекивати", упозорава СПОС.

Које радове треба обавити у пчелињаку током марта?

Пред пчеларима је тежак период санирања губитака и уклањања угинулих заједница са пчелињака, уз санитарно уклањање мртвих пчела, затим његовање ослабљених преживјелих друштава и спајање друштава пред пашу.

"Разројавање након паше ради попуне губитака, прихрана са чајевима од биљака које су научно потврђене да умањују инфективни потенцијал ноземозе (мајчина душица и пелин), током године третман варое средствима на бази тимола који такође доказано разара споре ноземозе и слично."

Који је кључ за сузбијање варое?

Што се тиче варое, наглашавају, кључ њеног квалитетног сузбијања је прије свега у правовремености третмана, а доста мање у избору регистрованог лијека.

"Вријеме је да почнемо да се лагано враћамо и мрављој киселини, како бисмо стекли искуства у раду са њом. Иако убија и до 30 одсто вароа у затвореном леглу, дефинитивно је најзахтјевније средство у борби против варое по питању знања и искуства у примијени, па је пчелари избјегавају у широком луку", кажу у СПОС, додајући да ће искуство сада бити више него потребно, јер постоји пријетња од нове штеточине - тропилелапс.

"По првим информацијама, једино је мравља киселина успјешно може сузбити, односно држати под контролом. Тропилелапс је у међувремену већ стигао у Русију, Грузију, а први извјештаји из Украјине говоре да је стигао и тамо, што значи да нам се неумитно приближава. Сада је већ извјесно да нема шансе да не дође и у Србију, питање је времена", закључују из ове организације, преноси Агроклуб.рс.

Пратите нас и путем Вибера