Студенти који хоће да уче, од 6. марта кампују шаторима у Пионирском парку у Београду тражећи да се окончају блокаде и да им се омогући повратак у школске клупе, а упркос свакодневним нападима, они не одустају од својих захтева.
Милош Павловић, студент који хоће да учи, испричао је како је протекла ноћ.
- Веома језива ноћ! Питате се због чега? Као што сви знамо, за данас се очекује велики скуп, али они су почели од јуче да се окупљају, дошли су са свих страна Пионирског парка и угрозили су нас на више начина. Око 30 топовских удара, можда чак и више, мање није сигурно, је јуче бачено нас нас. Због чега? Бацили су топовске ударе на студенте, због чега? Зато што хоћемо да учимо и ништа више. Бацали су флаше пуне водом, лименке, бацали су и каменице. Не мале, него веће. Чак су се попели на врх зграде како би имали бољи преглед ситуације и успјели некога да погоде. Можда су двоје колега успјели да погоде, није озбиљно, погодили су их у руку. Срећом није било већих посљедица. Осим тога, нисмо могли да спавамо. Видите подочњаке, ако смо успјели да ухватимо сат и по до два сата сна да је било мирно. Опет наше питање због чега? Видјели смо да су кренули да уништавају туђу имовину. Пољопривредници, који су нас подржали, поставили су машине, како би спријечили да не дође до фронталног напада на нас. Они су им избушили гуме, да ваде црева из трактора. Уништавате нешто што је туђе, за шта се борите? Покушали су да упале трактор, пењали су се на тракторе, постављали звучнике, покушали да их склоне. На брзу реакцију полиције, један који је прешао све мјере, је ухапшен али опет питам зашто? Због тога што су дошли да нас заштите? Цијела ноћ је протекла веома бурно, пар колега још спава, морамо да се спремимо за данас.
- Данашњи дан мислим да ће донијети много искушења за све. Позивам све у Србији, у Београду, да одолимо искушењу, да не мора сваки протест да буде манифестација силе. Јутрос смо видјели да су пленуми студената у блокади рекли како желе да све прође без насиља, да то није њихов вид комуникације, а ми их питамо због чега нико никад није осудио насиље над нама? Због чега нико никад није стао у нашу заштиту? Желим да позовем на мир и на толеранцију. Са друге стране, имамо мањак толеранције. Нисмо их вријеђали, бацали флаше на њих, када смо их вријеђали? Када смо било кога таргетирали, исмејавали, од нас праве такве наслане шале, то некако и можемо да разумемо али насиље није начин како желимо да разговарамо. Разговор, а не насиље. Насиље не треба да постоји ни као ријеч. Као што видите, порука за све - нисте нас отјерали, не можете да нас отерате, не желимо да повредимо било кога већ само да будемо овдје и боримо се за своја права. Желимо да учимо - рекао је Павловић, а преноси Курир.
