Vijeće Višeg suda u Nišu u stadijumu formalnog ispitivanja optužnog akta, vratilo je optužnicu protiv Gorana Džonića iz Moravca i njegovog sina Stefana Višem javnom tužilaštvu da bi otklonili nedostatke.
Više javno tužilaštvo optužnicu protiv Gorana Džonića podiglo je zbog krivičnog djela teško ubistvo iz člana 114 stav 1. tačka 11 Krivičnog zakonika u sticaju sa nedozvoljenom proizvodnjom, držanjem, nošenjem i prometom oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 ovog zakonskog propisa. Optužen je i njegov sin Stefan ali zbog teškog ubistva u pomaganju iz člana 114. stav 1, tačka 11. u vezi sa članom 35 a njemu se takođe na teret stavlja djelo koje se tiče oružja.
S obzirom na to da je vijeće Višeg suda ustanovilo da optužnica nije propisno sastavljena, vratilo je tužiocu da u roku od tri dana ispravi nedostatke. Iz opravdanih razloga, na zahtjev tužioca, vijeće može ovaj rok produžiti. Ukoliko javni tužilac propusti taj rok, vijeće će rješenjem odbaciti optužnicu .
Kako saznaje Telegraf, razlozi za vraćanje optužnice su sadržani u nejasnoćama u utvrđenom činjeničnom stanju na kojima je akt zasnovan.
“U optužnom aktu su neprecizno navedene radnje Gorana Džonića koji je osumnjičen za egzekuciju tročlane porodice Đokić iz Moravca. Navedeno je da ih je on ubio ili u njihovom vozilu ili van njega, što znači da nije eksplicitno utvrđeno na koji način su usmrćeni a što je suštinski bitno za njegovo optuženje. Navedeno je da ih je držao u strahu, te ih prinudio da postupaju po njegovim nalozima u noći ubistva ali nije precizirano na koji način, da li pretnjom, prinudom ili na neki drugi način. Iz tog razloga, optužnica je vraćena na dorad”, navode naši izvori upoznati sa ovim slučajem.
Optužni akt je posebno klimav u odnosu na Stefana Džonića koji ima nesporan alibi za noć ubistva jer je tada bio na poslu u Kopnenoj zoni bezbednosti kao profesionalni vojnik. Svi ostali dokazi, uključujući i biološko i grafološko vještačenje, takođe su ga oslobodili krivice. Međutim, tužilaštvo je odlučilo da ga tereti za pomaganje u teškom ubistvu zbog činjenice da je Goran koristio njegovu kuću da sakrije ukradeni novac ali i da ukloni tragove krivičnog djela.
“On se tereti da je svoju kuću stavio na raspolaganje ocu kako bi u garaži i dvorištu sakrio novac otet od žrtava te da se oprao u njegovom kupatilu. Međutim, nije uzeto u obzir da je Stefanova imovina Goranu bila dostupna i bez njegove saglasnosti. Ovo iz razloga što je plac na kojem je Stefanova kuća podignuta, Goranovo vlasništvo. Takođe, sasvim je očekivano da je Džonić imao ključeve sinovljeve kuće, naročito ako se uzme u obzir da je on dugo odsustvovao zbog prirode posla”, objašnjavaju sagovornici.
Vlasnik mjenjačnice Goran Džonić, njegova supruga Gordana i dvadesetpetogodišnja ćerka Lidija, nestali su 26. septembra prošle godine kada su se iz Moravca, nakon posete Goranovoj majci Stojanki, vraćali u Aleksinac. Njihova spaljena tijela pronađena su 2. oktobra u ataru sela Moravac dok je njihov „folksvagen pasat“ , koji je takođe zapaljen zatečen nedaleko od Tešice. Dvadesetak dana nakon zločina uhapšen je žrtvin brat od tetke, Goran Džonić, njegovi sinovi Stefan i Milan i braća Aleksandar i Kostadin Milošević. Istragom je ustanovljeno da Miloševići nemaju veze sa zločinom, što je dokazano i za Milana, pa su svi pušteni iz pritvora.
Veće Višeg suda je Goranu i Stefanu Džoniću produžilo pritvor do 6. maja ove godine.
Za teško ubistvo, za koje se terete otac i sin, Krivični zakonik predviđa kaznu zatvora od deset godina do doživotne robije.
