Послије релативно топлог времена током првомајских празника, ову недјељу су широм Србије обиљежиле олује, интензивне кише и град какав не памтимо!
Ових дана свједоци смо незабиљежених сцена невремена. Човјек се јуче у Тополи заглавио у леду! А оно што се десило у Смедеревској Паланци дуго ће се препричавати - толико је леда нападало да су путеви и дворишта буквално изгледала као усред зиме. Метеоролог Ђорђе Ђурић каже да је интензитет кише у Паланци био као у тајфуну!
У Великој Плани дјеловало је као да је завејао снијег због велике количине града која се задржала по путевима. На ауто-путу Милош Велики од снажног пљуска није се видио прст пред оком, а ријеке су текле улицама. Јака киша током вечери погодила је и Београд, а у појединим дијеловима земље усликано је никад црње небо током дана.
Град величине тениске лоптице
Екстремне временске прилике имамо до почетка недјеље. Интензивне кише погодиле су, између осталог, Ваљево, Нови Сад, Смедеревску Паланку, околину Бора, Голубац, изазвавши и локалне поплаве и клизишта, док је град падао широм централне и источне Србије.
По личним извјештајима које је прикупио European Severe Weather Database, највећи град падао је у Зајечару, са наведеним пречником од око 6 cm – што би значило да је величина града била готово једнака тениској лоптици.
У питању је феномен који може драстично оштетити пољопривредну производњу, а посебно на воћњацима.
На друштвеним мрежама дијеле се снимци града из различитих дијелова земље, укључујући Смедеревску Паланку.
Другим ријечима, ово је опасна недјеља за нашу пољопривреду и инфраструктуру. Али иако је мјесец мај типично један од најкишовитијих у Србији, климатске промјене већ су утицале на природу падавина у Србији.
Екстремне падавине постале дупло чешће, а биће још горе
Наиме, како кажу савремена научна сазнања, а како преноси порта "Клима 101", иако се укупна количина падавина у Србији није драстично промијенила посљедњих деценија, падавине јесу постале мање "равномјерне": све су чешћи и периоди суша и периоди екстремних падавина.
У односу на средину 20. вијека, удео екстремних падавина у укупним годишњим падавинама порастао је више него двоструко, са 2,4% на 5,6%. Ово је промјена која је већ примијећена, али која није "завршена" – усљед климатских промјена, екстремне падавине биће још учесталије у будућности.
Климатске промене не утичу само на распоред падавина, већ на читав низ олујних параметара – укључујући и на појаву града, па чак и на његову величину.
Имаћемо за 80% више великог града до краја 21. вијека
Фреквенција појаве града са пречником већим од 5 центиметара порашће за 40 до 80% до краја 21. вијека у Србији.
Тај феномен је увелико препознат, не само у науци, већ и у нашем законодавству и стратегијама. Наиме, у званичном државном Програму прилагођавања на измењене климатске услове, фреквенција појаве града са пречником већим од 5 центиметара порашће за 40 до 80% до краја 21. века у Србији, у зависности од степена загревања, односно зауздавања климатских промена.
У топлијој Србији могу се очекивати и чешћи и јачи налети града.
Како је овај феномен објаснио Дарко Савић, метеоролог са Физичког факултета у Београду, топлије вријеме узрокује јаке узлазне струје усљед загријавања приземног слоја ваздуха. А што су узлазне струје јаче, то су оне и способније да "задрже" новонастала зрна града у ваздуху, чиме омогућују да она нарасту до опасних размјера.
Што екстремнија љета, то екстремније и падавине
Другим ријечима, град није случајно летњи феномен – и што нам љета постају екстремнија, наука каже да ће нам екстремније бити и падавине, укључујући и град.
У питању је проблем који захтјева интервенцију, односно прилагођавање на нове услове. Ако град постаје све већи ризик у Србији, онда то значи да он захтјева и већа улагања у заштиту.
Како се наводи у Програму прилагођавања на измјењене климатске услове, поред унапређења система раног упозоравања и других улагања, за пољопривреду то значи и "повећање износа за субвенционисање противградних мрежа и мрежа за засену за засаде воћака и противградних мрежа за засаде винове лозе".
