Једна брижна мама која жели да се захвали мушкарцу за ког само зна како се зове објавила је емотивну поруку на друштвеним мрежама и открила зашто ју је задужио. Немили инцидент догодио се у Грчкој у мјесту Неи Пори када је Маша Богдановски из Вршца чула сина како јауче у плићаку, а онда је услиједила паника.
Маша жели јавно да се захвали младићу о коме само зна да се зове Војислав, а открила је и шта се догодило дана десило на грчкој плажи.
- Десети дан на мору, задње купање у води. Супруг и млађи син остадоше у апартману да нас спакују за пут. Старији син Алекса и ја излазимо из воде и како сам мало испред њега, иза себе одједном чујем јаук. Окренем се и видим да скакуће на једној нози, а израз лица у грчу од бола. Приђем му и помогнем да доскакуће до пешкира. Жали се да га убола оса. Каква бре оса у води? Тражим да видим стопало и угледам мјесто убода. Помислим да се убо на трн или тако нешто.
Другар са плаже и истог апартмана каже: "мора да је стао на јежа". Знам да на пјешчаним плажама нема јежева. Притиснем испод мјеста убода и креће јаукање, вриска и сузе. Прилази неки Грк, чини ми се, али на српском каже "згазио је рибу", мора одмах код љекара. Ту ме хвата паника, присјећам се да сам некада прочитала нешто о тој риби из пијеска плићака. Хватам се за мобилни да позовем супруга. Наравно не јавља се, зовем опет мобилни багује, интернет је био јако слаб, пишем поруку, а чујем како неко са плаже говори, "ма носи га љекару, мани мужа сада" - присјећа се Маша немилог инцидента.
Како није могла да старијег сина у наручју однесе до болнице почела је од немоћи да плаче, а онда је у том тренутку зачула "ја ћу га носити".
- Знам да не могу да га носим јер је велики, има 9 година и крећем да плачем од немоћи. У том тренутку један млади човјек (касније док га је носио рече да се зове Војислав) прилази ми и каже одлучно "ја ћу га носити ". Ухвати ми сина у наручје и кренули смо у потрагу за доктором. Млади човјек га носи, ја се враћам по хаљину јер сам била у купаћем костиму, а успут сам изгубила и мобилни. Долазимо до једне ординације на којој пише у случају да је хитно позовите овај број. Тако и схватим да нисам понијела мобилни. Човјек и даље држи мог сина, нудим се да га ја мало носим. Он одбија и благо говори "заиста нема потребе" - прича Маша.
Причу о фудбалу, како каже Маша, покренуо је Војислав с Алексом не би ли му мало скренуо пажњу са болова док га је носио.
- Још је почео и да разговара са Алексом да му скрене пажњу са бола. Причали су, наравно, о фудбалу. Окренем се и видим другу ординацију. Настављамо пут ка њој. У ординацији доктор који прича српски! Уф, које олакшање. Доктор је одмах препознао о чему се ради и рекао да је стао на рибу змаја. Војислав је тада отишао да сачека мог супруга. Алекси смо опрали стопало и доктор му је дао инјекцију. Питам га да ли је то противотров, а он ми одговара да није и да је то анестезија.
"Истиснућу му кристале (отров) и потопити ногу у топлу, скоро врућу воду јер отров убија температура од педесет степени,". Добија инјекцију и почиње да плаче колико га боли, али на срећу све пролази у најбољем реду - присјећа се жена до неба захвална Војиславу због којег је њен син већ сутрадан могао да шутира лопту.
Док је Војиславова жена остала на плажи са малом бебом он се херојски побринуо да Алекса дође што брже код доктора што је изазвало одушевљење и велику захвалност ове породице.
- У цијелој тој збрци успијевам само хвала да кажем још једном, али нисмо разменили ни број телефона, а камоли да сам питала за презиме ових дивних људи. Његова супруга је на плажи остала са малом бебом док је он носио кроз Неи Пори мог сина. Хвала и њему и свима са плаже који су ми покупили ствари и дали ми их касније. Алекса је већ сутрадан шутирао лопту - захвална је Маша.
Диван гест наишао је на одушевљење великог броја људи и похвала за младог човјека, а многи су написали да свако од нас треба да потражи "Војислава" у нама самима који се изгубио.
(Телеграф)
