.webp)
Апелациони суд у Београду потврдио је пресуду којом су масовни убица Урош Блажић и његов отац Радиша Блажић осуђени на по 20 година затвора због масакра у Дубони и Малом Орашју.
Апелациони суд је жалбе бранилаца оца и сина одбио као неосноване.
По оцјени Апелационог суда, првостепени суд је, супротно наводима жалбе Уроша Блажића, у побијаној пресуди најприје правилно утврдио све законом прописане околности у односу на олакшавајуће околности, а затим је правилно од отежавајућих околности цијенио да је окривљени Урош Блажић приликом предузимања радњи кривичних дјела у кратком временском периоду и у континуитету испољио нарочиту упорност, истрајност, бруталност али и одсуство емпатије према оштећенима, јер их је оставио без помоћи и отишао потпуно мирно са лица мјеста, испољивши притом висок степен криминалне воље.
Суд му је зато, даље цијенећи степен кривице и јачину повреде заштићеног добра, најприје утврдио појединачне казне затвора и то због извршења кривичног дјела тешко убиство у трајању од 20 година, због кривичног дјела недозвољена производња, држање, ношење и промет експлозивних материја и кривичног дјела отмица у трајању од по 10 година, и због кривичног дјела неовлашћено коришћење туђег возила казну затвора у трајању од три године, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од 20 година, правилно примијенивши члан закона који прописује да се доживотни затвор не може изрећи лицу које у време извршења кривичног дјела није навршило 21 годину живота, наведено је из Апелационог суда.
"Урош Блажић је у вријеме извршења кривичног дјела имао навршених 20 година живота, па самим тим спада у категорију млађих пунољетних лица, којима се у смислу императивних кривичноправних прописа не може изрећи казна затвора у трајању дужем од 20 година, на коју казну затвора је као максимално законом прописану, и према ставу овог суда правино и осуђен", истичу.
Правилно је, наводе, првостепени суд утврдио да је окривљени Радиша Блажић како у Дубони тако и у Шепшину неовлашћено држао већу количину ватреног оружја, дијелова за оружје, конвертибилно оружје, муницију, експлозивне материје и минско-експлозивна средстава.
По оцјени Апелационог суда у Београду противправно поступање окривљеног Радише Блажића када је у питању тешко дјело против опште сигурности се не огледа у чињењу, већ управо у нечињењу - пропуштању окривљеног да обезбиједи наведену количину оружја и муниције коју је набавио и држао лако доступном окривљеном Урошу Блажићу, чиме је изазвана конкретна опасност за живот и тијело људи, односно смрт и рањавање више лица од стране Уроша Блажића.
"Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно у односу на окривљеног Радишу Блажића од олакшавајућих околности имао у виду да се ради о породичном човјеку, да је поступао у стању смањене урачунљивости до битног али не и битно, те да је неосуђиван, док је што се тиче отежавајућих околности, суд имао у виду да је у питању професионално војно лице, између осталог и инструктор за снајпер, да му је оружје било познато и доступно, да му је такође било познато да су против његовог сина покретани прекршајни поступци, а да притом уз сва ова сазнања као војно лице није учинио ништа да својим ауторитетом и личношћу утиче, заштити и спријечи да се икаква непријатна ситуација догоди, како у својој породици најприје тако и у друштву, већ је супротно сопственој професији допринио да се догоди трагедија немјерљивих размјера, при чему је његов син окривљени Урош приликом извршења дјела испољио нарочиту упорност, истрајност, безобзирност, бруталност и одсуство сваке емпатије према оштећенима", додају из Апелационог суда.
Дајући адекватан значај утврђеним отежавајућим и олакшавајућим околностима, првостепени суд је правилно Радиши Блажићу утврдио казне и то за кривично дјело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја казну затвора у трајању од 12 година и за кривично дјело тешко дјело против опште сигурности казну затвора у трајању од 10 година, а затим га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 20 година, налазећи да ће се одмјереном јединственом казном у потпуности остварити сврха кажњавања и да ће се у довољној мјери утицати на окривљеног и на друге да убудуће не чине кривична дјела, да ће се одмјереном казном утицати на јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона и да ће довести до потребне правичности и сразмјере између учињеног дјела и тежине казне, те да је одмерена казна неопходна али и довољна да се оствари како специјална тако и генерална превенција у смислу сузбијања друштвено опасних дјелатности.
(Телеграф)
.webp)
