У ауторском тексту за француски лист "Фигаро" Гујон је навео да ће данас, када је гласање о резолуцији на сједници Генералне скупштине УН, бити тужан дан за мир и помирење на Балкану, јер Запад и његови савезници поново отварају ране прошлости у БиХ.

"Враћајући нас 29 година уназад, ова резолуција дува на још врућу жеравицу ужасног грађанског рата у БиХ, у којем је погинуло скоро 100.000 људи", указао је Гујон.

Он је истакао да, проглашавајући 11. јул "Међународним даном размишљања и сјећања на геноцид у Сребреници почињен 1995. године" и рачунањем само бошњачких жртава, резолуција намјерно игнорише српске жртве хладнокрвно убијене у разним масакрима почињеним управо на сребреничком поднебљу.

"Ова резолуција, коју су Њемачка и Руанда поднијеле УН, ствара хијерархију међу жртвама и реанимира ендемски расизам за који се вјеровало да је нестао у Европи од 1945. године", оцијенио је Гујон.

Он је упитао зар све породице невиних жртава не заслужују да се према њима поступа са истим саосјећањем и како су земље које су подржале ову резолуцију могле да игноришу жртве масакра у Кравици, почињеног на Божић 1993. године, у овом малом сребреничком засеоку.

"Чак 50 жена, дјеце и српских цивила масакрирано је хладним оружјем, многи су обезглављени, а очи су им претходно извађене", нагласио је Гујон.

Он је нагласио и да се у Србији сматра да свака жртва, без обзира на поријекло или вјеру, заслужује поштовање, било да се зове Марија, Самир или Хрвоје.

"Сматрамо да 60.000 бошњачких, 30.000 српских и 8.000 хрватских жртава овог страшног рата заслужују да се према њима поступа са истим поштовањем", истакао је Гујон.

Он је упозорио да резолуција о Сребреници додатно јача антагонизам у БиХ, јер се доноси у тренутку када политички лидери у Сарајеву систематски доводе у питање Дејтонски мировни споразум, који ипак гарантује мир и сигурност за све у БиХ.

Пратите нас и путем Вибера