"Ti principi moraju da budu ofanzivni, usmereni ka ukidanju kolonijalne uprave nad BiH. I oko toga ne sme da bude lično-partijskog kalkulsianja", konstatovao je Anđelković.

On je u autorskom tekstu za beogradski list Politika naveo da je Engleska već u 17. vijeku uspostavila svoja uporišta na teritoriji današnje Indije, ali njeno osvajanje tog i susjednih prostora postalo je intenzivno tek krajem 18. stoljeća.

"No, proći će još stotinu godina dok jednim aktom britanskog parlamenta ne bude precizno definisano šta se podrazumeva pod pojmom 'Britanska Indija'. Tu su bile uvrštene kako teritorije današnje Indije, Pakistana, Bangladeša i Burme kojima je direktno vladao engleski guverner (prozvan zbog značaja vicekraljem), tako i oblasti kojima je posredno upravljao", dodao je Anđelković.

On je istakao da su Britanci tako jasno pokazali šta zapravo misle o više stotina nominalno nezavisnih država kojima su naizgled vladali lokalni poglavari, a koje su bile izmiješane sa teritorijama pod neposrednom vlašću guvernera.

Za London su, naveo je on, to bile samo kolonije iako nisu tako nazivane.

"U vezi sa njima upotrebljavana je kovanica "suverenitet šahovske table". Drugim rečima prema liderima tih zemalja britanski administratori protokolarno su se odnosili kao da su suverena vlast. U praksi su ih tretirali kao pijune. Od njih se očekivalo da izvršavaju naređenja protektora a ako to nisu činili na adekvatan način, onda su smenjivani i na njihovo mesto dovođeni su drugi članovi dinastije, spremniji da glume "nezavisnost"", naglasio je Anđelković.

On je ukazao da su na isti način neki zapadni centri moći zamislili i poratnu BiH, koja je u Dejtonu definisana kao demokratska zajednica dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda.

Prema njegovim riječima, visoki predstavnik je dobio ovlašćenja da nadgleda i podržava implementaciju mirovnog sporazuma ali ne i da mijenja dogovoreni ustavni okvir jer za to nije imao ni odgovarajuće poluge moći.

Međutim, istakao je Anđelković, krajem 1997. dobio ih je iako na pravno sumnjiv način.

"Naravno, nije rečeno da su opresivni mehanizmi instalirani radi promene Dejtona, već naprotiv, u cilju njegovog učvršćivanja. Ali jednom kada ih je dobio mogao je da ih zlouporebljva. To je i činio kao nekadašnji britanski kolonijalni guverneri u Indiji, po modelu "suvereniteta šahovske table"", naveo je Anđelković.

On je podsjetio da su građani entiteta u BiH i dalje birali vlast, ali nad njom se nadvila čelična ruka samozvanog stranog gospodara.

"Ona je uručivala naređenja, pritiskala, smenjivala pa i hapsila. Tako je oko 70 ovlašćenja potvrđenih u Dejtonu oteto Republici Srpskoj. Sarajevo je stavilo pod svoju nadležnost vojsku, obaveštajne strukture, kontrolu granice, deo poreskih prihoda i još mnogo toga što mu ne pripada. Politika visokog predstavnika i njegove administracije (OHR) svela se na nastavak onoga što je radio Alija Izetbegović sa namerom da bude stvorena unitarna država pod kontrolom muslimana, u kojoj bi Srbi i Hrvati bili obespravljene nacionalne manjine. Samo što se od kraja 20. veka to radilo sredstvima mirnodopske agresije a ne oružjem kao što je bezuspešno ranije pokušala sarajevska klika", ukazao je Anđelković.

On je dodao da je logično da se upitamo zašto zapadne strukture koje rade za Sarajevo, rečeno nisu pokušale da nametnu 1995?

"Odgovor je prost: Srbi su tada još bili koliko-toliko složni i organizovani da brane svoje vitalne interese. A NATO ne želi da izlaže riziku sopstvene snage. Zato je u narednim godinama akcenat stavljen na izazivanje sukoba između raznih činioca u okviru srpskih vojnih i političkih sturktura u Republici Srpskoj te njih i vlastodržaca u Srbiji. Brzo se pokazalo da pristup "zavadi pa vladaj" daje rezultat. Srpski odbrambeni potencijali bili su paralisani a kolonijalni upravnici su otvoreno zaigrali na muziku Alije Izetbegovića i njegovih naslednika", istakao je Anđelković.

On je dodao da je tako bilo do 2006. kada je Milorad Dodik ojačao i preuzeo vlast bez potrebe da se dodvorava stancima.

"Brzo posle toga ušao je u konfrontaciju sa visokim predstavnikom i uspeo da ga obuzda. Nije mogao da pokupi već prosuto mleko, ali je onemogućio da se ono i dalje proliva na srpsku štetu. To stanje je, uz sav bes onih koji snuju centralizaciju BiH, ostalo na snazi do danas. Ali da li će i ubuduće biti tako? Očito je otpočela nova ofanziva protiv Republike Srpske", konstatovao je Anđelković.

On je naveo da je namjera da Srpska bude gurnuta u vir unutrašnjih sukoba čime bi bilo omogućeno definitivno anuliranje dejtonskog poretka.

"Nemamo pravo to da dopustimo. Ni kada se radi o našem narodu u Republici Srpskoj, niti nama u Srbiji. Legitimne političke nesuglasice su jedno a bilo čije antinacionalno delovanje, makar i posredno, sasvim je nešto drugo. Da ono ne bi kulminiralo bitno je što pre da se oficijelna Banjaluka i Beograd usaglase oko principa na osnovu kojih bi se energično delovalo radi odbrane izvorne Republike Srpske, te da onda oni budu ponuđeni svim akterima na političkoj sceni sa obe strane Drine", pojasnio je Anđelković.

On je ocijenio da ti principi moraju da budu ofanzivni, usmjereni ka ukidanju kolonijalne uprave nad BiH, te da oko toga ne smije da bude lično-partijskog kalkulsianja.

"Ko to bude činio jasno će priznati da je puki eksponent inostranih okupatora", zaključio je Anđelković.

U okolnostima kada su se skoro svi kolonijalni džepovi Afrike i Azije oslobodili stranog jarma, ukazao je on, krajnje je vrijeme da to učine i građani Republike Srpske pa i cijele BiH, jer je to koliko nacionalno toliko i demokratsko pitanje.

"Niko nema pravo da deo evropskog prostora tretira kao krunsku koloniju iz mračne epohe rasizma i kolonijalizma", poručio je Anđelković.