У Хрватској се поново појавила заразна болест животиња, а стручњаци упозоравају: „Не смијемо је заборавити, посебно у пограничним подручјима.“
Шта је антракс и зашто је опасан?
Антракс, такође познат као антракс, је акутна заразна болест коју изазива спорогена бактерија Bacillus anthracis. Иако је позната вијековима, и данас представља опасност – првенствено за стоку (говеда, овце, козе, коње), али и за људе који долазе у контакт са болесним или угинулим животињама или контаминираним производима.
Споре ове бактерије могу преживјети у земљишту деценијама, због чега се болест повремено понавља у истим подручјима – такозваним антраксним окрузима. Код људи је најчешћи облик кожни антракс (црна пегавост), док су инхалациони и цријевни облици рјеђи, али тежи. Антракс се не преноси са особе на особу, већ само контактом са зараженим животињама или контаминираним производима.
„Антракс се код животиња манифестује веома брзо. Њихова смрт без претходних симптома може збунити власнике - често се не сумња на антракс, већ на тровање или неки други узрок“, објашњава др ветеринарске мед. Бианка Пехар.
Потврђена инфекција код говеда у сусједној Републици Хрватској
Министарство пољопривреде Републике Хрватске потврдило је појаву малих богиња на подручју села Маовице у општини Врлика. Прва сумња појавила се 7. јула након што је неколико говеда изненада угинуло без икаквих симптома болести. Лабораторијска анализа Хрватског ветеринарског института потврдила је инфекцију тек 18. јула.
Како је Пехар објаснила, проглашени су окрузи за заштиту од беснила, а ветеринарске службе су покренуле кампању вакцинације стоке у десет општина Далматинског залеђа. Кретање животиња је забрањено, а свим сточарима су дате инструкције о биолошкој безбједности.
„До сада није забиљежена ниједна људска инфекција, али је 41 особа - укључујући ветеринаре, сточаре, па чак и новинаре - стављена под љекарски надзор и добила десетодневну антибиотску профилаксу“, потврдила је др Пехар за Hercegovina.info, истичући да ова појава представља озбиљно упозорење свима – антракс није болест прошлости, већ стварна пријетња која се брзо шири међу стоком и може угрозити и људе. Управо зато је, додаје она, неопходно да сви укључени – од сточара до надлежних служби – препознају важност раног откривања, редовне вакцинације и строге контроле кретања у зараженим подручјима.
Може ли се антракс проширити на Херцеговину?
Појава антракса у далматинском залеђу одмах је изазвала забринутост са друге стране границе. Због близине епидемије, посебно у општинама дуж хрватско-босанско-херцеговачке границе, поставило се важно питање: да ли постоји реалан ризик за Кантон 10 и Херцеговачко-неретвански кантон? Ево шта кажу стручњаци.
„Због непосредне географске повезаности, сличних сточарских навика и отворености терена, погранична подручја Босне и Херцеговине су у великој мјери под епидемиолошким ризиком. Зато је кључно да се свака сумњива ситуација пријави на вријеме и да се строго поштују мјере биолошке безбједности“, упозорава Пехар.
У пракси, то значи забрану кретања стоке преко границе без ветеринарске дозволе, појачан надзор испаше и подизање нивоа опреза међу сточарима. Према ријечима др Купа, концепт „Једног здравља“, који обједињује ветеринарску и хуману медицину, показао се кључним 2022. године у Лоњском пољу, када је заједничким радом на терену спријечено даље ширење болести.
Овакво усклађивање институција показује да, упркос граници, постоји свијест о заједничкој одговорности. Захваљујући мјерама са хрватске стране, епидемија није прешла границу 2025. године – али остаје подсјетник да се епидемиолошка мапа може брзо промијенити.
.webp)
