Кардинала Фрања Кухарића, који је на био на челу Католичке цркве у Хрватској током ратних година прошлог вијека, Ватикан ће ускоро прогласити блаженим, што представља пут до канонизације, односно проглашењем светим, пишу "Вечерње новости".
Тако би Света столица, која се у случају контроверзног кардинала из времена Независне државе Хрватске Алојзија Степинца не оглашава, могла да "награди" Кухарића и да чињеницу да је у континуитет хрватске државе убрајао управо усташку творевину НДХ.
"Процес 'Кухарић' покренут је прије готово 12 година. Према садашњим сигналима нема никаквих препрека за његову канонизацију, за разлику од Степинца, који ће тешко бити проглашен светим за живота овог папе Фрање", каже извор "Новости" у Ватикану.
Саговорник "Новости", свештеник који је дуго времена на одговорним функцијама Свете столице, подсјећа и на везу између Кухарића и Степинца, који га одмах након стицања дипломе теологије 1945. године поставио, најприје за свештеника, касније и за управника жупе Раков Поток. Касније, када је почео судски поступак против Степинца Кухарић га је бранио, оптужујући комунистичку власт за његов прогон.
Иако се за Кухарића који је преминуо 2002, као и за његове насљеднике Јосипа Бозанића и сада Дражена Кутлешу сматрало да безрезервно подржавају животни пут Алојзија Степинца, вест да ће ускоро бити проглашен блажеником није дочекана у Хрватској са неким посебним одушевљењем.
"Мислим да је разлог то што су неки силно разочарани јер није дошло до тога да за вријеме понтификата папе Фрање Степинац буде проглашен светим. Сада Кухарићеву беатификацију схватају као неку врсту компензације и то им смета", каже извор из Ватикана.
Има, међутим, и оних који очекују да је беатификација Кухарића знак да ће и Степинац ускоро бити проглашен светим.
Наводно, ватиканска дипломатија више нема илузија да би добри односи хрватске католичке и Српске православне цркве могли да отворе папи пут у Београд и Москву, па наводно и због тога може доћи до промјене става око Алојзија Степинца.
"Ја лично у то не вјерујем, мислим да Католичка црква и папа Фрања имају сада много више проблема. Отварати случај 'Степинац' било би врло ризично и за заоставштину папе Фрање и мој је став да неће бити помака док је он жив", закључује саговорник "Новости" уз ограду "никад се не зна".
Подсјећамо, обимни документи из ватиканских архива још нису истражени, а сама Света столица не открива да ли је у међувремену пронађено још папира из времена Другог свјетског рата, поготово из прве ратне године која посебно "третира" улогу Степинца.
"Папа никако не жели да се у међувремену открије нешто што би компромитовало Цркву, посебно не у овим турбулентним временима", јасан је извор у Ватикану.
