Жену у Хрватској уплашила је највећа змија у Европи, на коју је наишла у природи.
Прољеће је на свом врхунцу, а с њим се у природи појављује све већи број гмизаваца. На једног огромног наишла је јуче жена у мјесту Руновићи, у близини Имотског у Хрватској.
Необична и застрашујућа сцена забиљежена је на фотографији која се убрзо нашла на друштвеним мрежама, а расправа испод ње брзо се распламсала – да ли је у питању далматински удав, блавор или нешто треће?
– Далматински удав или блавор? Шта мислите? Слика снимљена у Руновићком пољу није баш квалитетна, али змија је огромна – стоји у објави на страници Радио Имотски.
“Тај поједе пет мишева за једно поподне”
У коментарима испод објаве одмах се јавила публика с објашњењем да се не ради ни о блавору ни о удаву, већ о змији познатој као кравосас или четворопруги смук.
– Прави, оригинални кравосас. Баш га је лепо видети. Код мене један такав дугачак 2,75 метара. Увијек је на истом мјесту и не боји се. Тај поједе пет мишева за једно поподне – гласи један од занимљивијих коментара.
Четворопруги кравосас (Елапхе quatuorlineata) – у народу познат једноставно као кравосас – важи за најдужу змију у Европи. Ријеч је о потпуно неотровној, мирној врсти из породице змија смукова (Цолубридае). Одрасле јединке достижу просјечну дужину од око 1,5 метар, али могу нарасти и до 2,4 до 2,6 метара, због чега држе рекорд по дужини међу европским врстама.
Боја одраслих примјерака варира од жућкастосмеђе до сивкасте, с јасно уочљиве четири уздужне тамне пруге (двије са сваке стране тијела). Младе змије имају потпуно другачији, шарени узорак који с годинама прелази у пруге. Глава им је издужена и благо шиљаста, очи тамне с округлом зеницом.
Кравосас насељава медитерански појас југоисточне Европе – обални дио Хрватске и острва, јадрански дио Словеније, готово цијели Балкан, многа грчка острва, као и централну и јужну Италију. Најчешће га можемо наћи у мозаику сувих зидова, макије, на ивицама шума и у напуштеним каменим кућама. Одличан је пењач, па радо залази и на ниже гране стабала или у крошње маслина.
Активан је углавном ујутру и предвече. Храни се малим глодарима, птицама (и њиховим јајима), гуштерима, па чак и тек излеженим корњачама. Плијен савладава снагом тијела које користи за кратко и снажно стезање – права “штакоруша” када је ријеч о природној контроли популације мишева.
Пари се у прољеће (април–мај). Женка полаже од 3 до 18 јаја у заклоњене и топле шупљине. Младунци се излегу након 40 до 60 дана инкубације, љети или почетком ране јесени.
Глобално, ова врста тренутно спада у категорију ЛЦ – најмање забринутости (раније је била НТ – готово угрожена), али локално трпи због губитка станишта и илегалног изловљавања за тржиште кућних љубимаца. Због тога је у Хрватској и неким сусједним земљама законом заштићена.
Назив “кравосас” потиче из народне легенде према којој ова змија наводно сише кравама млијеко – што је потпуно нетачно, али се име задржало.
Упркос импресивној величини, кравосас је мирна змија која ће радије побјећи него напасти. Угризи су изузетно ријетки и потпуно безопасни (нема отровне зубе).
Због свог доприноса у сузбијању популације глодара, сматра се изузетно корисном врстом, нарочито за пољопривредна подручја и складишта хране, пише Далмација данас.
