Притом 12,1 одсто домаћинстава има једно дијете, 9,3 одсто двоје дјеце, а само три одсто троје или више дјеце. Хрватска, према подацима Евростата, има 1,49 милиона домаћинстава, међу којима готово три четвртине (1,1 милион) у свом саставу нема дјецу.

Међу домаћинствима с дјецом преовлађују она с једним дјететом с удјелом од 44,7 одсто. Нешто мање од 40 одсто домаћинстава има двоје дјеце, а троје или више има их само 15,9 одсто.

Подаци о саставу домаћинстава у Хрватској, као и у већини других европских земаља, потврђују неповољне демографске трендове присутне већ дуг низ година.

Недавно је објављено да се прошле године у Хрватској родило само 33.883 дјеце, најмање у посљедњих 100 година.

Истовремено, умрло је 56.979 особа, што значи да се природним путем становништво Хрватске само прошле године смањило за град величине Вуковара.

Ниједна жупанија није имала већи број рођених од преминулих, а у чак седам њих број умрлих био је најмање двоструко већи од броја рођених. Најгори су показатељи за Личко-сењску, најстарију жупанију, у којој је 2022. године витални индекс био 40, што значи да је на сваких 100 умрлих особа рођено само 40 дјеце.

Да би природни прираст био позитиван, витални индекс мора бити већи од 100. Такав индекс нема ниједна жупанија, а најближе су му Загребачка и Међимурска жупанија, у којима је витални индекс износио 71.

Неповољни демографски трендови већ су довели до алармантног недостатка радне снаге готово у свим подручјима, а стручњаци упозоравају да ће овај проблем у будућности бити све присутнији.

У својим недавним анализама главни економиста Хрватског удружења послодаваца (ХУП) Хрвоје Стојић издвојио је неповољне демографске трендове као главну пријетњу средњорочном расту.

Према његовим прогнозама, Хрватској у овом тренутку недостаје најмање 200.000 страних радника како би се одговорило на потребе тржишта рада.

Пратите нас и путем Вибера