У 2023. живорођено је 32.047 дјеце или готово 2.000 мање него 2022. године, кад их је живорођено 34.027, чиме је настављен тренд знатног смањења броја живорођене дјеце. На примјер, 2000. године рођено је 43.746 дјеце.

Подаци показују да је у 2023. умрло чак око 6.000 људи мање него годину раније. Лани је умрло 51.319 људи, а годину раније 56.979.

Поређења ради, у 2020. број умрлих био је 57.023, а 2021. кад је вирус корона био на врхунцу, чак 62.712.

Изразито повећана смртност 2021. посљедица је вируса корона од којег је те године у Хрватској умрло 8.557 особа, што је утицало на укупан број умрлих особа. Захваљујући прошлогодишњем паду броја умрлих, смањен је негативни природни прираштај становништва, односно разлика броја живорођене дјеце и броја умрлих на минус 19.272 с минус 23.096.

Због знатно мањег броја рођене дјеце тренд смањења природног прираштаја становништва и даље је изразито неповољан, рекла је у разговору за Хину начелница сектора за друштвена истраживања у ДЗС-у Дубравка Рогић Хаџалић.

У 2023. склопљено 19.467 бракова, односно готово 1.400 више него 2022. кад их је склопљено 18.074. Пораст склопљених бракова такође се повезује с постковид периодом.

Привремени подаци за 2023. које је ДЗС објавио у сриједу, показали су и да је у прошлој години било мање разведених бракова, при чему је број развода пао на 4.001 с чак 4.808 разведених у 2022.

Детаљни и коначни подаци природног кретања становништва за 2022. показали су да је у тој години рођено 34.027 дјеце или 7,2 одсто мање него годину раније, при чему је свако четврто рођено ван брака.

Знатан пад броја живорођене дјеце показују и упоредни подаци с ранијим годинама када је у 2022. живорођено готово 10.000 дјеце мање него у 2000. Бројка живорођених у 2005. пала је на 42.492, а након пораста на 43.361 рођеног у 2010. пала је значајно у 2015. на 37.503 те додатно у 2020. на 35.845.

Пратите нас и путем Вибера