Рибар и ронилац Никола Косановић са Молата снимио је неколико тзв. анђеоских морских паса, у близини Задра.
За те морске псе се дуго сматрало да су изумрли на подручју Јадрана, а снимак групе неколико њих на једном мјесту је вијест која улива наду у њихов опстанак.
Када се прије неколико година на загребачкој рибарници на Долцу појавио млади, тек рођени морски пас склат (лат. squatina squatina), многе научне, као и организације за заштиту природе, биле су истовремено пријатно и непријатно изненађене.
За ову критично угрожену врсту морских паса се вјеровало да су у Јадранском мору пред изумирањем. Премда су истраживања покренута овим проналаском показала да склатови ипак још увијек живе у Јадрану, жива јединка никада није снимљена у природном окружењу.
"Свјетска фондација за природу већ пет година ради на истраживањима и заштити склатова кроз низ пројеката. Снимак нашег сарадника Николе Косановића потврда је да склат заиста живи у задарском архипелагу. Прича о заштити склатова у Хрватској полако постаје синоним за борбу против губитка биоразноликости Јадранског мора, али она није само прича о заштити једне морске рибе. Она је уједно и прича о дугорочном улагању у културни идентитет локалних заједница. Склатови су некада били недељиви део њиховог идентитета, а желимо да то и остану", рекао је Патрик Крстинић, водитељ програма за море у СФП Адрији.
Свјетска фондација за природу и Институт за океанографију и рибарство покренули су 2019. године истраживање колико јединки склата обитава у мору. Резултати су показали да се популација склатова, од некадашње дистрибуције која се протезала цијелим Јадраном, свела на мали дио који обитава на Молатском оточју.
Управо је та популација била задња нада за очување ове врсте, која је некада била широко и густо распрострањена на цијелом Средоземљу и источном Атлантику. Данас је његова распрострањеност ограничена на неколико мањих подручја међу којима је и популација из Задарског архипелага.
"Прошло је пет година од почетка наше кампање за очување задњих склатова у Јадрану и могу рећи да сам јако поносан на наше хрватске рибаре који су одмах препознали важност приче о склату", рекао је Перо Угарковић из Института за океанографију и рибарство.
"Лако је мени причати причу, али рад на терену је оно што је заиста важно, стога желим да се захвалим свим рибарима који се труде да брзо пусте сваког уловљеног склата. Већ сада примећујемо резултате", истакао је.
Нису опасни за људе
Склат изгледом подсјећа на ражу, закопава се у песковита и муљевита дна, лови из засједе, а може нарасти преко метар и по. Умјесто да се лови и продаје за "ситниш", склат би могао да постане препознатљив бренд од којег би острва Молат, Силба и Олиб, али и цела Задарска жупанија, могли имати значајну корист.
