Када сте посљедњи пут у трговини купили чоколаду од 100 грама или наполитанке од једног килограма? Вјероватно се ни не сјећате.
Чоколада је са 100 грама дошла на 80, у неким случајевима и на 75 грама, а кекс који су се некада продавао у паковањима од 1 килограма сада су 140 грама лакши.
У оба случаја ријеч је о шринкфлацији, економском појму који описује ситуацију у којој долази до смањења величине или количине производа или услуга, док цијена остаје иста или чак расте. Шринкфлација у правилу означава "смањење величине паковања", али не нужно и смањење цијене, што значи да потрошачи за исти новац добијају мање производа него раније.
Овај феномен се први пут проширио 2008. године, за вријеме прошле економске кризе када су предузећа била суочена с растом трошкова производње. Да не би изгубили купце због виших цијена, почели су смањивати количину производа у паковању.
Смањен квалитет
Иако је шринкфлација најочигледнија у величини производа, постоје и други примјери који на први поглед могу проћи незапажено, али заправо смањују вриједност коју потрошачи добивају за свој новац. У сектору услуга, шринкфлација се може манифестовати смањењем количине услуга које се нуде унутар пакета, док цијена остаје непромијењена.
Примјер су фитнес центри широм Хрватске који су два евра почели наплаћивати ручнике својим корисницима, а који су прије били укључени у цијену чланарине.
"Нека плаћа онај ко је луд, ја нећу. Носим свој од куће, без обзира колико то непрактично било", рекла је једна љута корисница фитнес центра, преноси "Дневно.хр".
Неки хотели који су прије гостима давали бесплатан поподневни чај, сада су га избацили из понуде и гостима нуде само ноћење с доручком или понекад и без тога.
Понекад се шринкфлација не односи само на количину, већ и на квалитет производа, који може бити смањен, али по истој цијени.
Непоштена трговачка пракса
Док у Хрватској Влада још није реаговала на проблем шринкфлације, бројне су друге земље које се боре с овим проблемом. Француски трговачки ланци од прошле године морају информисати купце о производима чије је паковање смањено, а цијена му је остала иста. Иста ствар је и Јужној Кореји гдје је њихова комисија за поштену трговину (ФТЦ) констатовала да је таква пракса непоштена, запријетивши компанијама казнама.
Француски трговци и произвођачи одлучили су да предузму мјере како би смањили негативне учинке ове праксе. Трговци морају јасно исказивати количину производа по цијени, како би купци могли боље упоредити цијене и примијетити када долази до смањења паковања, а да цијена остаје иста. Такође, француске власти и потрошачке организације редовно проводе инспекције како би се осигурало да трговци не користе непоштене праксе смањења паковања без одговарајуће информисаности потрошача.
Корејски законодавци су, као одговор на шринкфлацију, увели законе који захтијевају означавање стварне количине производа на паковањима. Такође, уводе се додатне мјере како би се осигурала транспарентност и спријечило да фирме крију смањење количине производа иза нејасних ознака. Поред тога, Влада и потрошачке организације предузимају кораке како би повећали свијест о шринкфлацији, организујући кампање и образовне програме за јавност.
Различите величине паковања
Велики трговачки ланци и произвођачи у Јужној Кореји почели су нудити више опција с различитим величинама паковања, чиме омогућавају потрошачима да одаберу количину која им највише одговара, чиме се смањује незадовољство због смањења паковања на стандардним производима.
Италија се такође почела борити против шринкфлације. Влада Ђорђе Мелони, упркос једној од најнижих стопа инфлације у Европској унији, увела је нову мјеру у закон о тржишту и тржишној конкуренцији, који је парламент усвојио 12. децембра 2024.
Према новим прописима, од 1. априла ове године произвођачи који на тржиште стављају робу широке потрошње с смањеном количином, али у непромијењеном паковању, обвезни су потрошаче о томе јасно обавијестити посебном наљепницом на паковању. Ова мјера има за циљ да повећа транспарентност и заштити потрошаче од скривених поскупљења.
Прилагођавање хрватског законодавства
Хоће ли се слична акција ускоро видјети и у Хрватској "Дневно.хр" је питао Министарство привреде.
Њихов одговор пренијели су у цјелости:
"Тренутно важећи Закон о заштити потрошача не прописује забрану смањења количине или масе производа од стране произвођача, али јасно регулише обавезу трговаца да потрошаче правовремено и видљиво обавијесте о свакој промјени количине или масе робе. Према чланку 46. ставку 1. тачки 1. Закона, прије куповине потрошач мора бити информисан о главним обиљежјима производа, укључујући његову количину и масу.
Ако би трговац потрошаче заваравао, на примјер, ако би на паковању навео већу количину него што се заправо налази у производу, таква би пракса могла представљати заваравајућу непоштену пословну праксу, како је дефинисано чланком 35. Закона. Процјена таквих случајева спроводи се појединачно од стране надлежних инспекцијских тијела или судова.
Министарство привреде помно прати регулаторне иницијативе других држава чланица ЕУ, укључујући недавно уведене обавезе информисања потрошача о шринкфлацији у Француској те приједлог закона у Италији који се тренутно разматра у систему ТРИС Европске комисије (до 8. априла 2025.). Министарство ће, према потреби, додатно размотрити могућност прилагођавања хрватског законодавства како би се осигурала још већа транспарентност према потрошачима”, стоји у одговору министарства.
