.jpg)
МУП: Дочекали смо га по изласку из затвора, смјестили у депортацијски центар и донијели рјешење о протјеривању. Али је затражио азил па је премјештен у прихватни центар...
Пакистански држављанин Мохамад С. (37), који се од 2004. године налази на територији Европске уније, судећи према његовим активностима с друге стране закона, дужи је низ година заправо провео иза решетака разних затвора. Посљедње његово такво затворско искуство, у које су упућени хрватско правосуђе и полиција јер се догодило у Хрватској, датира уназад пет година, од којих је четири провео иза решетака. И није се дуго успио задржати на слободи. Јер, недавно је поново завршио у реметинечком притвору у којем ће, с обзиром на кривично дјело, рецидивизам и чињеницу да је страни држављанин, дочекати неправоснажну пресуду.
Ријеч је о мушкарцу који, како је сам рекао истражиоцима, никада није завршио школу и не зна читати.
Први гнусни чин, према полицијској пријави и потом правоснажној пресуди великогоричког Жупанијског суда, починио је крајем јула 2020. године у прихватилишту за странце у хотелу Порин у Загребу гдје се налазио као тражилац азила. Силовао је дјевојку и за то је неправоснажно осуђен на три године затвора. Иако је током поступка негирао кривицу као и у својој жалби на саму пресуду, Високи казнени суд му је санкцију одлучио повисити на четири године затвора.
Тако је држављанин Пакистана у затвору у Глини боравио све до 31. јула 2024. године и умјесто да након тога буде протјеран из земље, судећи према свему остао је живјети у Хрватској. Поново је починио злочин, овај пут на штету држављанке Непала коју је, према наводима жртве, силовао након што јој је пронашао посао. У једном јој је тренутку ограничио кретање у стану на загребачком подручју у ком су се тог тренутка налазили. Постао је насилан, физички је насртао на њу да би је након свега и силовао.
Је ли се понављање стравичног злочина могло спријечити његовим протјеривањем из земље? Познаваоци прилика кажу да је, с обзиром на правоснажну пресуду у кривичном поступку, МУП према Закону о странцима могао донијети рјешење о његовом протјеривању те га сачекати након одслужења казне и испратити из државе или му дати одређени број дана да напусти хрватску територију.
Из МУП-а кажу да су одмах реаговали чим су дознали датум његовог отпуштања с одслужења казне из глинског затвора.
Тада су га преузели полицајци и смјестили у Детенцијско-депортацијски центар у Јежеву и одмах донијели рјешење о његовом протјеривању из земље. Међутим, Пакистанац је потом повукао, брже-боље, други корак затраживши поново међународну заштиту односно азил. Исти му је одбијен, а како се у Јежеву до правоснажне одлуке може задржати највише шест мјесеци, Пакистанац је, силом прилика, пребачен, као тражилац азила у Прихватни центар Порин у новозагребачким Дугавама, дакле на локацију гдје је 2020. починио прво силовање због којег је и осуђен. Врло брзо му је потом стигла и друга одбијеница за азилом па је искористио нови правни лијек и на ту одлуку, путем адвоката, уложио жалбу надлежном суду, а који је МУП-у дао за право те донио одлуку да се азил одбија и Пакистанац мора протјерати из РХ. Но, спорост система док се чекају правоснажна рјешења, одлуке и пресуде поновно испливава на површину јер је у међувремену Пакистанац, као станар Порина који нема ограничену слободу кретања и чека правоснажност рјешења о протјеривању, злоупотријебио институт азила те починио друго силовање.
Независно од тога, треба указати и на то да кривичне судије немају законску могућност, по закону из 2011. године, самостално током кривичног поступка донијети и рјешење о протјеривању оптуженика, за разлику од расправних судија из прекршајне надлежности који то могу и који то и чине када странац не поштује повјерење које му је дала Република Хрватска.
Загребачки адвокат Марио Медак наглашава да је том осуђенику "морало бити одређено протјеривање јер је осуђен због кривичног дјела почињеног с намјером на безусловну казну затвора дужу од године дана".
"Протјеривање му у пресуди није могао одредити Жупанијски суд који га је осудио, с обзиром на одредбе ЗКП-а и КЗ-а, али је, сагласно Закону о странцима, исти суд морао обавијестити надлежну полицијску станицу о покретању кривичног поступка и самој пресуди. Тада полиција приликом изласка из затвора дочекује странца, проводи хитни поступак и исти дан издаје рјешење о протјеривању, не само из РХ него и из европског привредног простора. Против рјешења о протјеривању странац нема право жалбе, али може покренути управни спор. Међутим, тужба не одгађа извршење рјешења о протјеривању, осим у посебним случајевима, рецимо ако му је живот у другој земљи угрожен", појашњава адвокат Медак.
Притом додаје да се "забрана боравка странцу може изрећи у периоду од три мјесеца до 20 година".
"Би ли се закони требали мијењати тако да се суду који води кривични поступак омогући изрицање мјере протјеривања странца тема је евентуално неке јавне расправе. У Хрватској дјелује низ удружења за заштиту људских права, нарочито женских, па с обзиром на овакво искуство вјерујем да ће ускоро покренути расправу", закључује Медак, а преноси Јутарњи лист.
.jpg)
