Влада Хрватске је са сједнице у Сабор упутила приједлог закона којим ће се регулисати правни оквир за стране раднике у Хрватској.
Измјенама се закон усклађује с европским законодавством, а премијер Андреј Пленковић је у уводу сједнице истакао да жели боље и систематичније да регулише правни оквир како би се "на прави начин реаговало на феномен већег броја страних радника који долазе у Хрватску".
"Законом ће се уредити статус и заштита страних радника, као и надзор агенција које су посредници и доводе их у Хрватску", рекао је Пленковић.
Током прошле године поднесено је 286 хиљада захтјева за издавање дозволе за боравак и рад, 22 одство више него у 2023, а издато је 206.529 дозвола што је 210 одсто више него 2020. године када их је издато 66.655. Највише их је издато у областима грађевине, туризма и угоститељства, индустрије, саобраћаја и трговине.
Од укупног броја издатих дозвола, навео је Пленковић, за ново запошљавање је издано 132 хиљаде, а за продужење готово 57 хиљада те 17,5 хиљада дозвола за сезонске раднике, највише у области туризма и угоститељства.
Највећи број дозвола за боравак је у 2024. години издат држављанима БиХ (38.100) и Непала (35.635), а слиједе из Србије (готово 28 хиљада), и Индије (20.000), Филипина (14.600), Сјеверне Македоније (нешто мање од 14.000, Бангладеша (13.600), тзв. Косова (8.000), Узбекистана (7.000) и Египта (нешто мање од 7 хиљада). Предложеним законом, уредиће се статус и заштита страних радника, као и надзор агенција које су посредници и доводе их у Хрватску, нагласио је Пленковић.
Уводи се ЕУ директива о плавој карти
Измјенама се уводи имплементација ЕУ директива о тзв. плавој карти чија је сврха привлачење висококвалификоване радне снаге, а измјене се односе на продужење важења плаве карте с 24 на 48 мјесеци. Плаву карту моћи ће да добију и особе које немају образовну квалификацију, а вјештине, и то искључиво у ИТ сектору, доказују радним искуством, што ће процјењивати Комисија коју именује министар надлежан за рад. Носилац плаве карте мораће да има мјесечно 1.5 просјечну бруто плату у Хрватској.
Измјенама закона, међу оним, регулише се и да се дозволе за боравак и рад издају до 3 године (сада се издају до једне године), дозволе за боравак и рад за сезонски рад издаваће се до девет мјесеци (сада се издају на шест мјесеци), а прописују се и правила за смјештај страних радника.
Послодавцима се уводи обавеза давања новчане гаранције Републици Хрватској у за случај да одустану од радника за којег су исходовали радну дозволу.
У односу на прво читање измјенама закона омогућава се продужење привременог боравка у друге сврхе особама које се налазе на лијечењу у Хрватској уз мишљење министарства надлежног за здравство, навео је потпредсједник владе и министар унутрашњих послова Хрватске Давор Божиновић.
Посебна правила за мигранте
Такође, за једноставна (помоћна) дефицитарна занимања неће бити потребно доказивати радно искуство нити квалификацију (помоћни кувар, помоћни конобар, собарица...), а плата страних радника неће смјети да буде мања од плате коју примају хрватски радници у том одређеном занимању.
У циљу прилагођавања послодавца, прописано је одложено дејство прекршајних санкција као сметње за издавање дозволе до 1. јануара 2026. године, а прописана је и забрана обављања делатности путем дигиталних платформи (Болт, Волт и др.) уколико је тај послодавац на црно запослио стране раднике.
Говорећи о измјенама закона у оквиру Министарства рада, пензијског система, породице и социјалне политике, хрватски министар Марин Пилетић је, између осталог, истакао да до сада није био регулисан промет за послодавце који увозе страну радну снагу, а да је сада донијета одредба да у посљедњих шест мјесеци минимални мјесечни промет за правна лица мора бити 10 хиљада евра за физичка лица, а за физичка лица шест хиљада евра или 5 хиљада евра.
Министар Иван Шипић је истакао новине у надлежности Министарства за демографију и имиграцију и рекао да се уводи нова, посебна категорија привременог боравка за потребе усељавања и повратка исељеника за хрватске исељенике и њихове потомке из трећих земаља, те се они више неће третирати као странци.
Тако ће, одмах по одобрењу боравка, странци моћи да поднесу захтјев за држављанство, и имаће право на запошљавање и самозапошљавање без боравишне и радне дозволе, на програме образовања, стручног оспособљавања и образовања и студирања, преноси "Индекс".
.webp)
