Za njih nema prepreka, pa im je omiljeno mjesto često bio - Rozarijev kokošinjac . Tako Rozarije Pavičin objašnjava: „A znate kako se kokoška kokoše, ne čupa je, ne jede je, skače na nju i drži je, sisa joj krv iz vrata, a vi dođete, vidite starinu kokošku mrtvu, nema krvi i pitate se kakav je ovo sistem“.

Zato je porodica Pavičin postavila zamke da uhvati domišljate proždrljivce. Rozarijo je uzvratio istom mjerom. „Mora da ih je poginulo 50 ili više.“ Njegov sin Ivan je dodao: „Sada vam je to lutrija, gospođo, sada kada nema mungosa, ima zmija, kada nema zmija, ima mungosa, i tako dalje“, piše Net.hr.

Invazivne vrste

Nema sumnje da je riječ o invazivnoj vrsti koja se brzo razmnožava bez prirodnih neprijatelja, a sada ih na Čiovu ima nekoliko hiljada. 

„Ne znam odakle su došli niti ko ih je donio, bilo je i na Mljetu, na Korčuli ih je neko doveo ovdje, sada kada i zašto niko ne zna“, kaže Josip Jurić , lovočuvar u području Trogira i Čiova.

Zmija je manje, ali to je zato što im je divljač na meniju, pa one takođe nanose štetu lovcima.

Potpredsjednik Lovačkog udruženja Trogir, Joško Miše,  kaže: „Zaista imamo veliku najezdu tog malog indijskog mungosa na Čiovu, koji nam nanosi ogromnu štetu. Šta je sa našom divljači, što se tiče fazanskih jaja, pilića, pa čak i odrasle divljači. Isto važi i za populaciju zečeva.“

Hoće li konačno steći neprijatelje?

Ustanova More i krš je podnijela projekat za uklanjanje strane invazivne vrste Fondu za energetsku efikasnost, tako da će uskoro početi sa uklanjanjem. Marijan Kurtović , glavni čuvar prirode Javne ustanove More i krš, objašnjava: „Projekat je počeo i trenutno smo u procesu javne nabavke za zamke, zmije, jer postoje i druge životinje koje se mogu uhvatiti u zamku, pa hajde da ih vratimo u prirodu“.

Čuvari prirode će na Čiovu postaviti oko 550 zamki , za šta će morati da izdvoje oko 40 hiljada evra . Izgleda da će mungosi konačno imati neprijatelje na Čiovu.

Pratite nas i putem Vibera