Разорне олује постале су уобичајено појава, посебно током љетњих мјесеци. Посљедња је направила хаос у региону. Примјера ради, у Хрватској је било упозорење и на вјетар који може достићи брзину и до 120 километара на сат, чупајући дрвеће и подижући кровове, а за врло кратко вријеме падне толико кише да изазове опште поплаве. Загреб је прије двије године доживио суперћелијску олују, у којој вјетар дува до 160 километара на сат.
Зашто више нема "обичних" олуја са мало кише, умјереним вјетровима и без већих посљедица? Зашто су олује постале буквално разорне, а градовима су потребне недјеље или мјесеци да се опорављају након њих?
- Љети има превише топлоте у ваздуху, а са њом и превише енергије. Топлотни таласи су све већи проблем из године у годину. То су невиђени топлотни таласи откако се врше мјерења. У неким градовима ове године, јун је био најтоплији у посљедњих 100 година. А онда је одједном стигао хладан и влажан ваздух, који се, рецимо тако, сукобио са овом великом врућином и створила се олуја - рекао је прогностичар Кристијан Божаров.
Он је такође открио гдје се овај влажни ваздух налазио све ово вријеме док није стигао у Хрватску.
- Влажан ваздух се све вријеме задржава сјеверно од Алпа. Они су као зид који спречава да све прелије, заправо су као брана која све држи унутра, али само до одређене тачке. У једном тренутку, брана пукне и све се овдје прелије, одједном и брзо. Да се преливало мало по мало, онда бисмо имали неке нормалне олује, које су можда биле чешће у прошлости. Али пошто се све прелије изненада, онда долази до интензивне реакције - каже.
Да би све сликовитије описао како би сви могли да разумеју, употребио је термин "врућ тигањ".
- То је као када имате врућ тигањ, а онда изненада сипате воду у њега. Чује се прштење, шиштање, у основи као мала експлозија. Потпуно је исто и са временом. Суптропски ваздух све више долази преко Медитерана, температуре расту и када се прегрејемо, а Алпи ослободе своју влагу - доћи ће до експлозије - објашњава.
Додаје да је највећи проблем прогнозирање тачних локација гдје ће олуја ударити.
- Није због лоше опреме или сличних разлога, јер, у том погледу, имамо све што имају и други. Ствар је у томе што је време превише непредвидиво и зато је тешко лоцирати и одредити тачно вријеме олује. Правило је да што дуже траје олуја, то је дуже можемо унапред објавити. Дакле, ако траје 15 до 20 минута, раније је могуће дати упозорење јавности. Исто тако, можемо издати упозорење, на пример, за Загреб, али да ли ће олуја погодити Дугаве или Шпанско, нико не може рећи - каже Божаров.
