Хрвати важе за једне од највећих љубитеља кафе - просјечно пију двије до три шољице дневно, а кафа је неизоставан дио свакодневног живота. Ипак, овај ритуал постаје све скупљи.
Цијена кафе на свјетском тржишту биљежи снажан раст. Од почетка године арабика је поскупила 25 одсто, а робуста 10 одсто. Гледано на годишњем нивоу, раст је још драматичнији - 120 одсто за арабику и 90 одсто за робусту. Главни узроци су инфлација, климатске промене, лоши приноси, али и глобална тржишна неизвјесност.
У Хрватској су произвођачи током претходне године три пута подизали цијене за по 20 одсто, а раст цијена настављен је и ове године. Ситуацију додатно компликују политичке одлуке - најављена царина од 50 одсто на бразилски извоз кафе изазвала је нови скок цијена на свјетским берзама.
У Србији је кафа такође поскупила, али у нешто мањој мјери - у посљедњих годину дана цијене су порасле у просјеку између 20 и 30 одсто. Ипак, и домаће тржиште осећа посљедице раста цијена сировина и ризик од нових поскупљења је озбиљан.
Прогнозе за наредни период нису оптимистичне. Због сушног времена и смањених приноса, очекује се мањак арабике који би могао да потраје најмање до 2026. године. Ако се тренутни трендови наставе, кафа би ускоро могла постати луксуз, а купци ће морати да бирају - мања количина, нижи квалитет или виша цијена, преноси Телеграф.
