Почетком фебруара у Супетру на Брачу букнуо је пожар у стамбеном објекту у којем су били смјештени страни радници.
Откривено је тада како је у простору од 240 квадратних метара смјештено више од тридесет лежајева који су у срцу сезоне сигурно попуњени што би значило да сваки од радника има расположиво око 8 квадрата.
Медијима се тад проширила информација како је објекат у којем је избио пожар у власништву повратника из Америке Мариона Дузича (75), предузетника у чијим смјештајним јединицама борави велики број туриста у Супетру због чега су му сезонски радници пријеко потребни. Одмах након спорног догађаја портал "Дневно" обратио се Министарству унутрашњих послова с упитом, а одговор је добио 80 дана касније.
У њему наводе како су у тренутку избијања пожара у некретнини била два страна радника, а пријављено боравиште имало је њих 14. Писало се како су сви радници из Бангладеша те да су били запослени у праоници, на одржавању зелених површина и насада, у кухињи, а они који су боље баратали енглеским језиком запошљавани су и као конобари и рецепционери.
Наиме, старија верзија Закона о странцима која је важила до 15. марта ове године прописивала је само услове примјереног смјештаја за сезонске раднике. Правилником је прописано да санитарни чвор мора бити физички одвојен од просторија за боравак и спавање, да у простору може боравити највише шест сезонских радника те да опрема и уређаји у објекту не смију бити дотрајали и оштећени те морају бити у функционалном стању.
Надаље стоји како просторије намијењене за спавање мушких и женских особа морају бити физички одвојене, осим ако се ради о члановима породице који су сезонски радници. Наведене су и квадратуре за смјештај сезонских радника према којима за једну особу је најмања прописана површина од 14 метара квадратних (укључујући простор за спавање, припрему хране и санитарне просторије), за двије особе 20 квадрата, за три 25, за четири 32, за пет те за шест особа 44 метара квадратних.
Измјене и допуне Закона које су ступиле на снагу 15. марта исте услове прописују и за смјештај страних радника којима послодавци осигуравају смјештај или су посредници у осигуравању смјештаја. С обзиром на то да ако се шест особа смјести у 44 квадрата свакоме припада нешто више од 7 квадратних метара, многи чак и ове услове сматрају прилично нехуманим.
“Тим измјенама је прописано да се за држављанина треће земље, који има издату сезонску дозволу за боравак и рад или дозволу за боравак и рад на темељу мишљења Хрватског завода за запошљавање, неће провести пријава боравишта ако је на адреси, на којој се жели пријавити боравиште, пријављен већи број особа у односу на стамбену површину смјештајне јединице прописане Правилником о боравку држављана трећих земаља у Републици Хрватској”, поручили су из ресорног министарства.
То значи да ако је у смјештајној јединици пријављено шест особа, па макар она била величине 250 квадрата, капацитет је попуњен и не може се пријавити више нити један радник. За контролу “примјереног смјештаја” биће задужен Државни инспекторат Републике Хрватске, али како ће то извести с обзиром на недостатак радника у њиховим редовима такође није познато.
Правилник о боравку држављана трећих земаља у Републици Хрватској ускладиће се с измјенама Закона у року од шест мјесеци од дана његовог ступања на снагу, односно до 15. септембра и заправо краја овогодишње сезоне. Министар унутрашњих послова, наводе из МУП-а, уз претходну сагласност министара надлежних за просторно уређење и грађевину, рад и здравство, правилником ће прописати техничке услове примјереног смјештаја, начин плаћања најамнине и документацију којом се доказује примјерен смјештај.
Више су пута у медије доспјеле фотографије смјештаја страних радника гдје их је у кући боравило по 40-ак или пак у стану било нагурано 20-ак, али чини се да ће од јесени то бити забрањено. На Њушкалу се још увијек могу наћи куће препуњене креветима на спрат које предузетни најмодавци рентају за 150-250 евра по раднику у зависности од локације некретнине.
Доласком великог броја страних радника посљедњих неколико година појавио се и велик број изнајмљивача који су ситуацију јако добро искористили. Куће и станове на периферији града, за које би у дугорочном најму добили значајно мање новца, дали су у најам агенцијама и страним радницима којима наплаћују “по глави”.
Чак и ако се поштује правилник, с овим тарифама најмодавци би за шест радника у простору од 44 квадрата лако могли добити 800 и више евра. Они који су улагали у такве смјештаје, од јесени би се могли наћи у проблему и преграђивати апартмане или пак етажирати куће како би задржали барем приближан капацитет који имају сад.
