Хрватска се налази на врхунцу сезоне грипа. До сада је пријављено око 12.000 лабораторијски потврђених случајева, док је чак половина дијагностикована током прошле недјеље - чак 6.124 пријава обољелих од грипа.
Да је ријеч о сезони најјачег интензитета у протеклих пет година у Хрватској, односно од 2020. године и почетка епидемије ковида 19, говоре статистички подаци Хрватског завода за јавно здравство. Те године грип је готово изостао, вјероватно због епидемиолошких мјера и ношења маски. И годину касније било је врло мало обољелих, и цијелој сезони неколико хиљада. Нешто јачи интензитет био је 2022./2023.године када је у недјељи са највише обољелих било 4.100, док је прошле сезоне максималан број обољелих у једној недјељи био око 3.500, готово што је дупло мање него прошле седмице.
- Истина је да је ове године број обољелих највећи у од 2020. године, и да је повећан интензитет. Али, исто тако би требало рећи да није ријеч о необичној или никад виђеној епидемији грипа. Имали смо година када је било и по седам или чак 10.000 обољелих недјељно - каже прим. Горанка Петровић, специјалиста епидемиологије и здравствене екологије (ХЗЈЗ) и додаје да је кретање грипа још увек унутар очекиваног у поређењу са сезонама грипа прије пандемијеCOVID-19.
Иако је тешко давати прогнозе, претпоставља се да се Хрватска налази на врхунцу епидемије који, према досадашњим искуствима, потраје неколико недјеља, након чега почиње да пада број обољелих.
Наравно, бројеви о којима говоре су само приказ пријављених случајева, односно грађана који су тестирани и који су посјетили љекара. Стваран број обољелих се обично множи са три или четири, јер се велики број заражених лијечи код куће, без одласка код доктора.
Међу пристиглим пријавама грипа стопа инциденције је уобичајено највећа код предшколаца, а најнижа код особа од 65 година и старијих.
- Уз сезону грипа уобичајено се повезује тзв. вишак смрти, односно повећани број умрлих у односу на број умрлих изван сезоне грипа. То је посљедица чињенице да је грип у одређеним ризичним скупинама као што су особе у доби од 65 година и старији, као и хронични болесници независно од годишта чешће праћена компликацијама и смртним исходом - кажу из ХЗЈЗ-а.
Напомињу да је тешко рећи колико стварно особа умре директно или, што је чешће, индиректно од грипа (као посљедица погоршања основне болести или компликације, попут упале плућа или сепсе). Током ове сезоне до сада је пријављено 20 смртних исхода због грипа и компликација које ова инфекција изазива.
Кад је ријеч о типизацији грипа у око 60 посто позитивних налаза детектован је вирус грипе А, а у остатку вирус грипе Б.
- Овај податак о чак 40 одсто обољелих од грипа типа Б је занимљив и помало необичан, јер се до сада, углавном догађало да се тип Б појављује, односно повећава број крајем сезоне - каже прим. Петровић.
Кад је ријеч о симптомима, љекари говоре да су различити. Од тога да неки обољели имају високу температуру, преко 40, која се тешко спушта и траје по седам до десет дана, па до релативно лагих симптома за грип. Неки пак пријављују тек блаже симптоме, температуру до 38. Али, већина говори како их боли цијело тијело и осјећају велики умор.
(Курир)