Увоз хране у Хрватску посљедњих 10 година премашио је 6,5 милијарди евра и док увоз вртоглаво расте, домаћа производња не успијева да одржи корак, а стање у пољопривреди постаје све алармантније.
То је била тема конференције о храни одржаној у Загребу, а ХРТ преноси да, када би се затвориле границе ове земље на недјељу дана, Хрватска би остала без хране.
Увозни производи доминирају полицама трговина, а проблем је дубљи него што се чини. Трговци нису једини који би се могли прозивати за прекомјеран увоз - и хрватски произвођачи увозе готове производе или сировине па их тек потом пласирају под домаћим брендовима.
"Мислим да се сви трговци труде да све оно што се може набавити у Хрватској, ту и набави, али не можете набавити довољно воћа, поврћа, свињетине, јунетине - апсолутно не", рекао је Мартин Евачић, предсједник извршног одбора ХУП - Удружења трговине.
На листи најчешће увозних намирница, уз месо је и млијеко.
"Млијека нам недостаје изузетно пуно. Ми смо никад лошији. Вјероватно смо на 40, можда 45 посто, поготово с трајним млијеком", упозорио је Младен Јакоповић, предсједник Хрватске пољопривредне коморе.
Најпозитивнији примјер у домаћој пољопривреди је производња житарица и уљарица. Хрватска извози кукуруз, пшеницу и соју – али оно што се од њих производи, попут брашна и готовог теста, у великој мјери - увози.
"Увозимо побољшиваче пшенице, брашно, готово тијесто… У том сегменту планирамо улагања у млинарске капацитете", рекао је Тугомир Мајдак, државни секретар у Министарству пољопривреде.
Према декану Агрономског факултета Александру Мешићу, један од кључних проблема је то што је хрватска пољопривреда још увијек структурирана као у доба дједова и бака.
"Очито је да начин на који смо до сада радили није показао резултате. Можемо имати квалитет и конкурентност, али недостаје нам знање", нагласио је Мешић, преноси Танјуг.
